Bacate pare po auto-putu? Svaki kilometar preko ove brzine direktno vam prazni džep

Iako mnogi veruju da vožnja auto-putem pri maksimalno dozvoljenoj brzini donosi najbolji odnos vremena i potrošnje, testovi inženjera i automobilskih saveza pokazuju potpuno drugu sliku. Razlika u brzini od svega 30 kilometara na sat može prepoloviti ili duplirati troškove puta, pri čemu se dobitci na vremenu pokazuju kao minimalni.

Glavni razlog drastičnog skoka potrošnje goriva pri višim brzinama jeste otpor vazduha, koji se ne povećava srazmerno brzini, već sa njenim kvadratom, što u praksi znači da kada povećate brzinu vozila sa 90 km/h na 130 km/h (što je povećanje od oko 44 odsto), otpor vazduha koji motor mora da savlada ne raste za trećinu, već se gotovo udvostručuje.

Do brzine od 80 km/h motor se uglavnom bori sa otporom kotrljanja guma i trenjem unutar samog pogonskog sklopa, dok preko 90 km/h čak 60 do 70 odsto ukupne energije goriva odlazi isključivo na "probijanje" vazdušnog zida.

Zlatna sredina: Koja je matematički najoptimalnija brzina za uštedu?

Prema opsežnim testiranjima Nemačkog automobilskog kluba (ADAC) i stručnjaka za energetsku efikasnost, optimalna brzina za vožnju na auto-putu kod većine savremenih benzinskih i dizel automobila iznosi između 90 km/h i 100 km/h. Pri ovoj brzini motor radi u najvišem stepenu prenosa (u 6. ili 7. brzini) na niskim obrtajima, gde je iskoristivost goriva najveća, a otpor vazduha još uvek umeren.

Ukoliko vozite brzina od 90 km/h umesto maksimalnih 130 km/h na deonici od 100 kilometara, prosečan automobil smanjuje potrošnju sa 6,8 litara na svega 4,5 litara na sto kilometara, što predstavlja direktnu uštedu od preko 30 odsto.

Koliko se novca konkretno štedi na dužim relacijama?

Ako posmatramo prosečan put od Beograda do npr. Grčke ili do jadranske obale i nazad (dužine oko 1.200 kilometara u oba smera), računica postaje izuzetno jasna. Vozilo koje pri brzini od 130 km/h troši u proseku 7,5 litara dizela ili benzina, na tom putu potrošiće oko 90 litara goriva, što po današnjim cenama iznosi izdatak od oko 145 do 150 evra.

Vozeći isti auto brzinom od 100 km/h, prosečna potrošnja pada na oko 5,2 litara na sto kilometara. Ukupan utrošak na istoj relaciji iznosiće oko 62 litra goriva, što u novcu znači trošak od oko 100 evra, odnosno čistu uštedu od 45 do 50 evra samo na gorivu za jedan odmor.

Koliko zapravo gubite u minutima?

Glavni argument vozača koji voze brže jeste ušteda vremena, međutim, u realnim uslovima saobraćaja ta razlika je znatno manja nego što se čini na prvi pogled. Na deonici od 100 kilometara auto-puta, vožnja brzinom od 130 km/h traje oko 46 minuta, dok vožnja brzinom od 100 km/h traje tačno 60 minuta.

Razlika u vremenu iznosi svega 14 minuta na 100 kilometara, ali je cena tih 14 minuta konstantan stres za volanom, veće habanje kočnica i pneumatika, kao i znatno viši račun na benzinskoj pumpi.

Tri dodatna trika koji drastično obaraju potrošnju goriva

Pored ujednačene brzine, izuzetno važnu ulogu igra i priprema samog vozila za izlazak na auto-put. Vožnja sa gumama čiji je pritisak samo 0,3 bara niži od propisanog povećava otpor kotrljanja i podiže potrošnju goriva za oko 3 do 5 procenata.

Takođe, vožnja sa otvorenim prozorskim staklima pri brzinama većim od 80 km/hstvara aerodinamički efekat padobrana i troši više goriva nego uključeni klima-uređaj u automobilu, dok krovni koferi i nosači za biciklepodižu potrošnju za dodatnih 10 do 15 odsto.

Obrni okreni, računica pokazuje da se umerenija vožnja i te kako isplati svima koji žele da sačuvaju svoj novac bez značajnog gubitka komfora na putu. Smanjenjem brzine sa 130 km/h na umerenih 100 do 110 km/h vozač ostvaruje najbolji kompromis - putuje bezbednije, manje se zamara, čuva motor i komponente vozila, dok istovremeno u novčaniku zadržava hiljade dinara pri svakom punom rezervoaru.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.