Suša već podigla cenu struje na berzi! Nizak vodostaj reka pravi haos u energetici, ugroženi plovidba i privreda
Poskupljenje električne energije na berzi, koja sada košta više od 500 evra po megavat-času, zbog drastično smanjene proizvodnje prva je konkretna posledica ekstremne suše i niskog vodostaja reka u Srbiji i celoj Evropi.
Iako je, prema izjavama državnih zvaničnika, energetski sistem Srbije stabilan, posledice su neminovne, kako u energetici tako i u poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji.
Zbog svega toga je, kako je juče istakla ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, neophodna posvećnost svih u energetskom sektoru kako bi se održala sigurnost snabdevanja u vanrednoj situaciji do koje je došlo zbog niskog vodostaja Dunava i pada proizvodnje električne energije iz hidrosektora.
- Zbog vodostaja Dunava situacija je vanredna u tri okolne zemlje. Hidroelektrane na Đerdapu rade s maksimalno četvrtinom kapaciteta, ali su svi agregati u pogonskoj spremnosti i svaka kap vode se pretvara u električnu energiju. Proizvodnja u RHE "Bajina Bašta" je u julu bila na 30 odsto iznad plana zahvaljujući kapitalnom remontu koji je urađen posle 42 godine. U rezervi u akumulacijama imamo 140 gigavat-časova, što je dovoljno da reagujemo u slučaju nepredviđenih okolnosti - rekla je Đedović Handanović, koja je juče razgovarala s direktorima "Elektroprivrede Srbije" zaduženim za proizvodnju uglja i energije u "Kolubari", "Kostolcu" i termoelektrani "Nikola Tesla", kao i u "Drinsko-limskim hidroelektranama" i "Đerdapu".
Teška situacija
Prema njenim rečima, dotoci na "Đerdapu" se održavaju u koordinaciji s rumunskom stranom i u ponedeljak su bili na istorijski najnižem nivou od 1.450 kubika u sekundi. Kao posledica takve situacije porasla je cena struje na berzi.
- Cene električne energije na berzi bile su veće od 500 evra po megavat-času, što nismo videli od energetske krize 2022. godine. Sve što se ne proizvede moraće da se plati, zbog čega je neophodno da se maksimalno planira i prati situacija uz nužnu posvećenost svih zaposlenih u energetskom sektoru - navela je ministarka.
Da zbog suše i rasta kotacija nafte Srbija ima ogromne probleme u energetici, izjavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je istakao da građani ne moraju da brinu zbog toga.
- U Srbiji u ovom trenutku nema opasnosti, pre svega od nestanka električne energije, ali ne možete da znate sa sigurnošću šta će biti za desetak dana, jer je situacija izrazito teška - rekao je Vučić tokom posete Republici Srpskoj.
On je naveo da je razlog za zabrinutost činjenica da je Srbija deo jedinstvenog evropskog sistema trgovine električnom energijom, zbog čega dešavanja u Rumuniji i Mađarskoj imaju direktan uticaj i na domaće tržište.
Zabranjen izvoz derivata
Istakao je i da dodatni izazov predstavlja snabdevanje naftnim derivatima, posebno dizelom, ali je poručio da veruje da će država uspeti da prevaziđe aktuelne teškoće.
- Kotacije rastu, nema nafte, a posebno nema dizela, i mi idemo sad s dodatnim operativnim rezervama. Nismo dozvolili Naftnoj industriji Srbije, koja je zbog keša tražila izvoz dizela nekoliko miliona tona u region. Čuvamo sve za sebe i za naše građane i sasvim sam siguran da ćemo, uprkos svim teškoćama, a one su i finansijske i vezane za elementarne nepogode i vezane za bezbroj drugih problema na globalnom tržištu, to izdržati - istakao je predsednik Srbije i dodao da "za dva-tri dana nećemo imati plovan Dunav".
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević takođe je potvrdila da je situacija ozbiljna, ali je istakla da država preduzima sve neophodne mere kako bi očuvala bezbednost plovidbe i obezbedili nesmetano funkcionisanje rečnog saobraćaja.
- Nažalost, posledice niskog vodostaja već su vidljive na terenu. Kod luke Bogojevo nasukala su se tri broda, dok je još jedan brod nasukan kod Bezdana - izjavila je Sofronijević tokom obilaska Lučke kapetanije Bezdan i Luke Bogojevo.
Suša obara rast BDP
Da će ova vremenska nepogoda ostaviti i direktne i indirektne posledice po srpsku privedu, ističe i profesor Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
- Ovo je prirodna katastrofa i sve zemlje u Evropskoj uniji će imati velike probleme. Plovidba Dunavom neće stati, ali zbog toga što je ona smanjena Srbija će imati direktnu štetu jer ne možemo da uvozimo derivate nafte iz Mađarske. Indirektnu štetu ima naša privreda, koja je naslonjena na EU i ako u EU stane plovidba rekama, u problemu su mnoge fabrike koje se oslanjaju na uvoz sirovina i isporuku gotovih proizvoda rečnim putem. Najveći broj nemačkih fabrika će biti u problemu jer su Dunav i Rajna na istorijskom minimumu, pa će opasti nivo proizvodnje. A to znači da će i naše fabrike koje proizvode komponente za te nemačke fabrike raditi manje - kaže Savić.
Prema njegovim rečima, i poljoprivreda je ugrožena zbog toga što neće moći da koristi zalivne sisteme.
- Ovo je elementarna nepogoda koja se dešava jednom u 50 godina i ako ovo potraje do jeseni, verovatno će podbaciti poljoprivredna proizvodnja, pre svega žitarica. To će imati veći ili manji uticaj na rast BDP. Samo je pitanje vremena i gde će biti restrikcija, neke fabrike će raditi manje, a sve je povezano jedno s drugim - kaže Savić.
