Uprkos CBAM taksi, investicije EPS prema planu: U budžet uplaćuje porez na dobit
Gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS i upozorio na posledice primene mehanizma za prekogranično oporezivanje uglјenika Evropske unije, koji dodatno opterećuje poslovanje elektroprivreda u regionu.
- CBAM taksa je donela dodatne izazove jer nema izvoza električne energije u Evropsku uniju. U proteklim godinama, u proseku je taj izvoz iznosio oko 1000 gigavat-časova, što košta oko 150 miliona evra. Sa druge strane, primena domaćeg zakona o emisijama znači da će EPS kao najveći emiter biti dužan da u državni budžet uplati 100 miliona evra - rekao je Živković.
Uprkos tome, prvi čovek EPS naglašava da investicije nisu ugrožene, da se projekti realizuju predviđenom dinamikom.
- Najveće investicije su planirane u Rudarskom basenu „Kolubara“ gde je u toku najveća montaža opreme u istoriji basena. Gotovo 10 novih mašina će biti na kopovima a odlagač je već na lokaciji. Sredinom jula će mu se pridružiti i novi bager. Za sve ove investicije biće potrošeno 450 miliona evra i to sopstvenih sredstava - rekao je Živković.
On je dodao da je situacija sa proizvodnjom uglјa stabilna, te da kvalitet uglјa, predstavlјa objektivnu okolnost sa kojom kompanija mora da radi. Prošle godine, kako je podsetio, u Kostolcu je proizvedeno 10 miliona tona uglјa, što je najveća istorijska proizvodnja.
Živković je istakao i da EPS radi na tome da optimizuje svoj portfolio korišćenjem reverzibilne HE "Bajina Bašta" koja je revitalizovana posle četrdeset godina.
- Za dalјi razvoj obnovlјivih izvora energije potrebni su nam dodatni proizvodni kapaciteti koji će omogućiti prvenstveno balansiranje. Srbija trenutno ima oko 1.400 megavata vetro i solarnih kapaciteta priklјučenih na mrežu, a obnovlјena RHE "Bajina Bašta" omogućava njihovo stabilno uklјučivanje u sistem. Sigurnost se održava i skladištenjem električne energije, odnosno pre svega kupovinom u jeftinim, solarnim satima, kada cena dođe do nule ili čak bude negativna- poručio je generalni direktor EPS.
On je dodao da projekat izgradnje RHE "Đerdap 3" treba da odgovori na više zahteva istovremeno – od dekarbonizacije i razvoja obnovlјivih izvora do stabilnosti elektroenergetskog sistema. Paralelno se razvija i projekat reverzibilne hidroelektrane "Bistrica“.
-Pojekat izgradnje RHE "Bistrica" je u odmakloj fazi pripreme. U toku su postupci eksproprijacije, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za izmeštanje infrastrukture i druge prateće radove. Plan je da tokom ove godine budu započeti pripremni radovi na izmeštanju infrastrukture, a da sredinom sledeće godine imamo ugovor o izgradnji i finansiranju projekta - naveo je Živković.
Biznis Kurir
