Nema udesa i radova, a kolona stoji kilometrima: Evo kako stvarno nastaje zastoj u saobraćaju kada nema razloga, fenomen koji zbunjuje vozače
Mnogi vozači su se bar jednom našli u situaciji da satima stoje u koloni na auto-putu, a onda se nekoliko kilometara kasnije saobraćaj odjednom potpuno normalizuje. Iako na prvi pogled deluje da je zastoj nastao bez razloga, iza ove pojave postoji jasno objašnjenje.
Saobraćajni stručnjak i sudski veštak Goran Husinec objasnio je da do ovakvih situacija dolazi zbog velikog broja vozila i malih razlika u brzini kojom automobili prolaze kroz kolonu.
- Kada imamo velike kolone, odnosno hiljade automobila koji voze jedan iza drugoga, svaki automobil vozi malo drugačijom brzinom od onoga ispred sebe. Nakon velikog broja vozila taj se efekat samo pojačava pa poslednji automobil u koloni na kraju mora potpuno da stane - rekao je Husinec.
Kako je objasnio, nije moguće da svi vozači u svakom trenutku održavaju potpuno istu brzinu.
- Neko negde zakoči, neko drugi malo uspori i onda svi iza njega automatski krenu da usporavaju. Taj talas usporavanja prenosi se kroz kolonu i nakon nekoliko hiljada automobila poslednji jednostavno dođe do nule - objasnio je Husinec.
Tempomat može smanjiti stvaranje zastoja
Prema njegovim rečima, jedan od načina da se smanji mogućnost nastanka ovakvih gužvi jeste što ravnomernija vožnja, a u tome može pomoći i korišćenje tempomata.
- Tempomat je jako dobra stvar jer održava konstantnu brzinu vožnje. Idealno bi bilo da ljudi voze na tempomatu ili barem nastoje da održavaju što ujednačeniju brzinu - rekao je Husinec.
Poseban problem, kako ističe, predstavljaju vozači koji bez potrebe često menjaju tempo vožnje.
- Najviše problema prave oni koji ubrzavaju pa usporavaju, odnosno usporavaju bez nekakvog razloga. To stvara talase kočenja koji se prenose na vozila iza njih.
Upravo ti talasi kočenja mogu dovesti do toga da se na početku ne vidi nikakav problem, dok se nekoliko kilometara dalje formira velika kolona.
Kamioni pokazuju kako bi saobraćaj mogao da bude protočniji
Kao primer stabilnije vožnje Husinec navodi kamione, koji često koriste tempomat i uglavnom održavaju približno istu brzinu.
- Kamioni relativno dobro održavaju ujednačenu brzinu. Iako voze sporije od automobila, uglavnom voze oko 90 kilometara na sat bez većih oscilacija. Problem nastaje kada automobili često menjaju trake i brzinu vožnje.
Prema njegovim rečima, saobraćaj na auto-putevima bio bi mnogo protočniji kada bi vozači izbegavali nagla ubrzavanja i kočenja.
Najvažnije je voziti što konstantnije, bez nepotrebnih oscilacija u brzini - zaključio je Husinec.
Biznis Kurir/Index.hr
