Kako funkcioniše 5G auto-put: Srbija dobila prvu ovakvu saobraćajnicu, evo šta zapravo radi dok vozite i kako asfalt javlja vašem autu da postoji opasnost

Istorijski iskorak u razvoju putne infrastrukture u Srbiji ozvaničen je otvaranjem nove deonice Moravskog koridora od Preljine do Adrana kod Kraljeva, dugog 28,7 kilometara. Svečano otvaranje održano je 26. juna 2026. godine, dok je redovan saobraćaj na ovoj trasi krenuo u subotu, 27. juna. Pored toga što je vreme putovanja od Beograda do Kraljeva sada skraćeno na samo sat i 15 minuta, ovaj događaj ima daleko širi, tehnološki značaj, Moravski koridor je zvanično prvi digitalni, 5G auto-put u Republici Srbiji.

Osnovu ovog sistema čini takozvana V2X tehnologija (Vehicle-to-Everything), odnosno komunikacija vozila sa svim elementima okoline. Da bi V2X mreža funkcionisala, put mora biti opremljen gustom mrežom optičkih kablova, 5G baznim stanicama, stotinama senzora zasnovanih na IoT tehnologiji (Internet of Things), kamerama visoke rezolucije i digitalnim meteorološkim stanicama.

5G mreža je ovde presudna zbog dve svoje ključne karakteristike, ogromnog propusnog opsega, odnosno sposobnosti da prenese gigabajte podataka u sekundi i ekstremno niske latencije, kašnjenja signala koje iznosi svega 1 do 2 milisekunde.

Kako 5G auto-put funkcioniše u praksi?

Integracija građevinskog i telekomunikacionog inženjeringa omogućava da putna infrastruktura u realnom vremenu komunicira sa vozilima, ali i da vozila komuniciraju međusobno. Taj proces odvija se kroz nekoliko ključnih sistema.

1. Inteligentno upravljanje saobraćajem

Senzori ugrađeni u trup puta i kamere postavljene na portalima neprekidno prate gustinu saobraćaja, brzinu kretanja i tip vozila. Ove informacije se u deliću sekunde šalju u glavni kontrolni centar, gde softver veštačke inteligencije (AI) analizira protok. Ukoliko sistem detektuje nakupljanje vozila, on automatski menja signalizaciju na velikim LED portalima iznad puta, snižavajući preporučenu brzinu kako bi se izbegla nagla kočenja i formiranje gužvi.

2. Momentno upozoravanje na opasnosti

Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, odrona, izlivanja tereta, magle ili formiranja crnog leda, meteorološke stanice i senzori odmah registruju promenu. Sistem ne čeka ljudsku reakciju, on u istoj milisekundi šalje upozorenje na pametne ekrane duž puta, ali i direktno softveru unutar modernih pametnih automobila. Vozač kilometrima unazad dobija vizuelno i zvučno upozorenje na ekranu navigacije o tačnoj prirodi opasnosti koja ga čeka.

3. Komunikacija između samih vozila

Zahvaljujući stalnoj 5G pokrivenosti, automobili nove generacije razmenjuju podatke međusobno. Ukoliko vozilo koje je stotinu metara ispred vas naglo aktivira kočioni sistem kako bi izbeglo prepreku na putu, to vozilo putem 5G mreže šalje takozvani Emergency Electronic Brake Light signal. Vaš automobil tu informaciju prima pre nego što vaše oko uopšte može da registruje stop-svetla vozila ispred, automatski pripremajući vaše kočnice za naglo zaustavljanje.

Moravski koridor spaja pola miliona ljudi

Moravski koridor jedan je od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u novijoj istoriji Srbije. Uz otvaranje deonice Adrani-Preljina (28,71 km), pušteno je u saobraćaj ukupno nešto više od 100 kilometara ove trase. Ceo koridor, dug 112,37 kilometara, spojiće tri okruga, Rasinski, Raški i Moravički, donoseći direktnu korist za oko 500.000 stanovnika i povezujući auto-put Beograd-Niš sa auto-putem Miloš Veliki.

Duž čitave trase inkorporirano je na stotine kilometara zaštitnih cevi kroz koje je provučena optička mreža visoke gustine. Na trasi su instalirane 5G bazne stanice, čime su u potpunosti eliminisane "slepe tačke" signala, a auto-put u potpunosti usklađen sa strogim direktivama Evropske unije o pametnim mrežama.

Najšira saobraćajnica u Srbiji

Moravski koridor projektovan je za brzinu od 130 km/h, a sa širinom profila od 30 metara zvanično je najširi auto-put u Republici Srbiji. Projektovan je tako da trpi najintenzivniji teretni i tranzitni saobraćaj.

S obzirom na to da koridor prati dolinu Zapadne Morave, projekat podrazumeva masivni hidrotehnički inženjering. Urađena je regulacija rečnih korita (Zapadne Morave i njenih pritoka) u dužini od neverovatnih 68 kilometara. Ovo nije samo spas za sam auto-put, već je prvi namenski sistem odbrane od poplava na Balkanu ovakvog kapaciteta, koji štiti okolna naselja i poljoprivredna dobra.

Puštanjem u saobraćaj deonice od Preljine do Adrana kod Kraljeva, uz besplatnu putarinu na toj sekciji do 1. jula, Moravski koridor ulazi u finalnu fazu. Preostalo je manje od 12 kilometara do potpunog spajanja kompletnog auto-puta, što se očekuje do kraja ove godine, čime će Srbija dobiti najsavremeniji tehnološki i saobraćajni žilu kucavicu u Jugoistočnoj Evropi.

Biznis Kurir