Goranka se gorko pokajala što se zaposlila u penziji: Za četiri godine rada dobila povećanje od pola evra
U Hrvatskoj trenutno oko 36.000 penzionera radi na pola radnog vremena uz isplatu pune penzije, a iz Hrvatskog zavoda za penzijsko osiguranje (HZMO) procenjuju da bi se oko 8.800 korisnika moglo odlučiti i za rad na puno radno vreme uz polovinu penzije.
Ali koliko je taj sistem zapravo pravedan? Penzionerka Goranka Fejer je na konferenciji Stranke penzionera upozorila da se prijavljeni rad uz penziju često – jednostavno ne isplati, prenosi Mirovina.hr.
Fejer je u penziju morala otići 2020. godine sa 37 godina staža. Nakon toga, četiri i po godine radila je na pola radnog vremena kao asistentkinja odrasloj osobi sa invaliditetom. Zatražila je novi obračun penzije, očekujući barem neko značajnije povećanje. Umesto toga, kaže, doživela je šok – novi obračun doneo joj je tek pola evra veću penziju.
Nemaju pravo na staž za majke
Iako je u međuvremenu upisala dve dodatne godine staža, a dobila je i jednu godinu dodatnog staža po osnovu majčinstva, upravo je taj dodatni majčinski staž na kraju rezultirao povećanjem od tek petnaestak evra u odnosu na raniji iznos penzije. Žene koje su u penziju otišle pre 2019. godine inače nemaju pravo na staž za majke od šest meseci po detetu, ali on se može priznati prilikom ponovnog obračuna penzije nakon rada na pola radnog vremena.
Na konferenciji je Fejer ocenila da njen primer pokazuje da je sistem "nekonzistentan, nelogičan i nepravedan“ te da se prijavljeni rad uz penziju ne isplati, osim u slučaju iznadprosečnih plata.
"Moj primer dokazuje da je penzijski sistem nekonzistentan, nelogičan i nepravedan, i da se uz penziju ne isplati raditi prijavljeno, osim ako radiš za iznadprosečnu platu. Sistem nas tera u rad na crno“, istakla je Fejer, koja problem vidi u tome što se relativno niske plate koje penzioneri ostvaruju nakon penzionisanja ubrajaju u ukupni prosek zajedno sa ranijim, često većim primanjima. Kako je objasnila, minimalac tako „pojede“ koeficijente ranijih, boljih plata.
Dodatni problem, prema njenim rečima, proizilazi iz načina obračuna. Plata ostvarena radom na pola radnog vremena upoređuje se sa 12 prosečnih hrvatskih plata za rad na puno radno vreme. HZMO procenjuje da bi se oko 8.800 korisnika moglo odlučiti za rad na puno radno vreme, dok trenutno oko 36.000 osoba radi na pola radnog vremena uz isplatu cele penzije, iako je taj broj u opadanju.
Povećane invalidske penzije
Fejer je navela i konkretan primer iz 2021. godine. Za osam meseci rada od maja do decembra na pola radnog vremena imala je koeficijent od 0,22. Naime, osam minimalnih plata za rad na pola radnog vremena upoređivalo se sa 12 prosečnih plata u državi za rad na puno radno vreme, što je rezultovalo udelom od tek 22 odsto u prosečnoj plati. „Niste shvatili? To nije zato što ne znamo da objasnimo, nego zato što je sve totalno nelogično i nepravedno“, poručila je.
Od 1. januara ove godine omogućeno je i da penzioneri rade na puno radno vreme uz isplatu polovine penzije. U međuvremenu su invalidske penzije povećane za deset odsto, pa će penzioneri u petak dobiti prvu uvećanu isplatu. Ipak, iskustvo Goranke Fejer ponovo je otvorilo pitanje da li postojeći model rada uz penziju zaista podstiče ostanak u legalnom radu ili, kako tvrdi, deo penzionera gura ka neprijavljenim poslovima.
Kurir Biznis/Dnevno.hr
