Da bi se u najvećoj i ekonomski najsnažnijoj zemlji Evropske unije ostvarilo pravo na penziju, dovoljno je svega pet godina radnog staža.
U Hrvatskoj, gde je prosečna penzija ove godine dosegnula 513 evra, srećnicima se mogu smatrati oni koji su bar deo radnog staža odradili u nekoj bogatoj zapadnoj zemlji, pa i otamo primaju penziju.
Najviše penzija iz inostranstva penzionerima u Hrvatskoj stiže iz Nemačke (oko 83 hiljade), zatim iz Bosne i Hercegovine (37 i po hiljada), Slovenije (blizu 30 haljada), Austrije (oko 15 hiljada), Srbije (12 i po hiljada), kao i Švajcarske (sedam i po hiljada).
Mnogi penzijama ostvarenima radom u bogatim zemljama uspevaju da “podebljaju” onu domaću, a možda se najslikovitiji takav primer spominjao pre nekoliko godina u medijima pričom o penzioneru iz Orahovice, koji je za 30 godina radnog staža u Hrvatskoj ostvario jednaku penziju kao i za tri godine rada u Nemačkoj, piše N1.
Naravno da je bolje primati inostranu penziju iz neke bogatije zemlje gde su i plate i penzije kudikamo veće, iako i to zavisi od uslova pod kojima se one mogu ostvariti.
Nemačka
Da bi se u najvećoj i ekonomski najsnažnijoj zemlji Evropske unije ostvarilo pravo na penziju, dovoljno je svega pet godina radnog staža. Postoje razlike u iznosu prosečne penzije između pojedinih nemačkih saveznih država, a službeno je prosečna penzija krajem 2022. godine bila 1.384 evra.
Minimalna penzija nije propisana zakonom, ali najniža koju tamo možete da primite je 563 evra mesečno, što je više od prosečne u Hrvatskoj.
Primera radi, onaj ko je u Nemačkoj radio pet godina za prosečnu platu od 2.600 evra, odatle će mesečno da dobija oko 180 evra.
Austrija
I u Austriji se pravo na penziju može ostvariti već nakon pet godina radnog staža. Dosadašnja minimalna mesečna penzija u iznosu od 1.100 evra od ove godine biće povećana na 1.217 evra.
Međutim, iznos penzije zavisiće od toga koliki su u tih minimalno pet godina bili iznosi plate i davanja u penzioni fond, a što se razlikuje od slučaja do slučaja. Pod tim minimalnim uslovima, penzija iz Austrije biće relativno niska.
Jedna je gospođa za portal Moje vreme jesenas kazala da je u Austriji radila šest i po godina, te da odatle sada prima penziju u iznosu od 301 evro mesečno.
U Hrvatskoj je radila 19 godina i njena ovdašnja primanja iznose 210 evra. Međutim, Austrija njoj i ostalima isplaćuje čak 14 penzija. Uz 12 redovnih, dve dodatne isplaćuju se za Uskrs i Božić.
Švedska
Stranci koji su deo ili ceo radni staž odradili u Švedskoj imaju pravo na nacionalnu penziju. Na stranicama švedskog mirovinskog sistema stoji da se to pravo zadržava gde god se osoba preselila. Nacionalnu penziju mogao je da ostvari svako ko je najmanje 40 godina živeo ili 30 godina radio u Švedskoj.
- Možda nećete moći da zadržite celu penziju, zavisno od toga koje delove penzije imate i u kojoj zemlji živite - stoji na stranici švedske penzione agencije.
Ali, švedski penzioni sistem u tom je delu diskriminiše strance. Ako nisu živeli najmanje 40 godina u Švedskoj i ostvarili najmanje 30 godina radnog staža, penzija im na kraju može biti tek 20 do 25 odsto od iznosa plate koju su primali.
Prosečna nacionalna penzija u Šveskoj lani je iznosila 1.280 evra, a iznos penzije zavisi og toga koliko je poreza bilo uplaćeno na platu.
BiznisKurir/Poslovni dnevnik
NE PROPUSTITE
