Jačanje lokalne otpornosti na katastrofe razmenom najboljih praksi prilagođavanja i modela udruživanja na nivou lokalnih samouprava često je rezultat međusobne saradnje na lokalu. O tome, kao i o ulozi svake pojedinačne lokalne samouprave u procesu upravljanja rizikom od katastrofa pričali smo sa Aleksandrom Glišićem, sekretarom međuopštinske saradnje u Slivu reke Drine i savetnikom za poslove planiranja odbrane i vanredne situacije, Gradska uprava Loznica.
- Lokalne samouprave imaju ključnu ulogu u sistemu smanjenja rizika od katastrofa Republike Srbije i od stepena njihove pripremljenosti zavisi efikasnost celokupnog sistema. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa je i predvideo takvu ulogu lokalne samouprave i dao im je mogućnost da u zakonskim okvirima jačaju svoje ukupne kapacitete u cilju zaštite svih štićenih vrednosti, odnosno podizanja ukupne otpornosti zajednice na sve rizike. U ovom poslu lokalne samouprave nisu same i imaju veliku podršku Sektora za vanredne situacije MUP Republike Srbije, a i Evropske unije, koja finansiranjem različitih projekata značajno doprinosi jačanju lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od katastrofa. Obaveza lokalne samouprave je da jača svoje kapacitete u cilju zaštite svih građana na svojoj teritoriji i da kao takva daje pozitivan efekat celokupnom sistemu smanjenja rizika od katastrofa, koji je, kao što znamo, deo sistema nacionalne bezbednosti.
Pored materijalnih kapaciteta, veoma su bitni i kadrovi koji su zaposleni na lokalu a koji se bave civilnom zaštitom i smanjenjem rizika od katastrofa?
- Od kadrovskih kapaciteta na lokalnom nivou sve počinje i iz mog iskustva mogu slobodno reći da ukoliko lokalna samouprava u svojim redovima zaposlenih nema profesionalca koji se samo bavi poslovima smanjenja rizika od katastrofa, nema ni organizovanog delovanja u izgradnji i jačanju sistema zaštite i spasavanja. Pored osnovnog uslova da u lokalnoj samoupravi postoji lice koje se bavi navedenim poslovima, neophodno je da to lice, ili više njih, stalno rade na svom usavršavanju, jer postoji mnoštvo faktora koji menjaju vrstu opasnosti i nivo rizika od tih opasnosti, a kao primer tome možemo navesti klimatske promene. Složenost poslova kojim se bave lica u ovoj oblasti na lokalnom nivou zahteva posebnu podršku od strane gradonačelnika i predsednika opština kako bi se što lakše savladale sve prepreke na izgradnji i jačanju ovog sistema.
Kakva je situacija na lokalu što se tiče otpornosti na katastrofe, ima li neujednačenosti među lokalnim samoupravama?
- Ta neujednačenost je toliko izražena da u pojedinim lokalnim samoupravama postoji potpuno odsustvo organizovanog i planskog delovanja u ovoj oblasti, koje se ogleda u nedostatku kadrova, lošem ili nikakvom planiranju preventivnih mera i, naravno, nema izdvajanja sredstava iz lokalnog budžeta za potrebe smanjenja rizika. Sa druge strane imate lokalne samouprave koje ulažu znatna budžetska sredstva za ove potrebe, imaju čitave timove profesionalaca koji se bave poslovima smanjenja rizika i preduzimaju korake u dodatnom unapređivanju i modernizaciji celokupnog sistema smanjenja rizika od katastrofa. Često se ova neujednačenost pravda nedostatkom sredstava za ove potrebe, ali lokalne samouprave u Republici Srbiji raspolažu sasvim dovoljnim sredstvima da uspostave minimalno funkcionalan sistem za potrebe njihove zajednice. Obaveza svih nas je da utičemo na donosioce odluka u lokalnim samoupravama i da im ukažemo na značaj ovog sistema jer na kraju krajeva on štiti ono što nam je najvažnije, a to su život i zdravlje građana.
Kolika je važnost saradnje između lokalnih samouprava i njihovog povezivanja kad je reč o ojačavanju kapaciteta otpornosti na katastrofe?
- Saradnja je ključna za funkcionisanje celokupnog sistema smanjenja rizika od katastrofa i kao takva se nameće kao obavezna u radu svih subjekata koji čine ovaj sistem. Saradnja lokalnih samouprava i Sektora za vanredne situacije je preduslov u izgradnji efikasnog sistema na lokalnom nivou. Važnost međuopštinske saradnje prepoznala je i EU, koja je izdvojila preko 1 evra za podršku jedinicama civilne zaštite u kontekstu efikasnije međuopštinske saradnje 18 opština i gradova udruženih u slivu Zapadne Morave. Kad je reč o slivu reke Drine, kome pripadamo mi u Loznici, želeo bih da podvučem odličnu saradnju sa svim organizacionim strukturama Sektora za vanredne situacije, ta saradnja je zasnovana na partnerskom i profesionalnom odnosu uz puno poštovanje nadležnosti svih organa. Ono što je posebno bitno kad govorimo o saradnji, to je saradnja između lokalnih samouprava u ovoj oblasti i mi smo dosta uradili na tom planu kroz udruživanje gradova i opština u slivu reke Drine. Udruživanje gradova i opština u Sliv reke Drine motivisano je, pre svega, potrebom da se smanji ukupan nivo rizika koji ugrožava štićene vrednosti u svim partnerskim lokalnim samoupravama. Ovaj cilj je jedino moguće ostvariti integralnim pristupom u upravljanju rizicima jer na taj način usklađujemo naše delovanje s prirodom samih opasnosti koje ne poznaju zakonske i administrativne granice stvorene od strane ljudi. Zakonom o lokalnoj samoupravi opštinama i gradovima data je mogućnost udruživanja kako bi rešili određene probleme i podigli efikasnost svojih administracija. Mi smo među prvima tu mogućnost prepoznali i iskoristili kako bismo u budućem periodu podigli nivo otpornosti naših zajednica u odnosu na sve potencijalne opasnosti. Obaveze koje imaju lokalne samouprave u okviru Sistema zaštite i spasavanja su velike, a sredstva koja se izdvajaju za ove potrebe veoma mala, tako da je jedino udruživanjem tih postojećih finansijskih kapaciteta moguće ostvariti bilo kakav primetan napredak na unapređivanju celokupnog sistema.
Kada je započet proces udruživanja u Sliv reke Drine?
- Započeli smo ga još 2018. godine, ali ozbiljan napredak smo ostvarili uz snažnu podršku UNDP, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i SKGO, tokom prošle godine organizovali smo sastanak svih partnerskih opština u Krupnju, gde smo doneli nekoliko značajnih odluka, a kao najbitnije naveo bih: prijem Prijepolja, Sjenice i Bogatića u Sliv Drine, čime je i geografski zaokružen proces udruživanja. Doneli smo odluku o formiranju zajedničke službe u oblasti vanrednih situacija, čije sedište će biti u Loznici, a suštinski veoma je bitna i poruka koja je poslata s tog sastanka, a to je nedvosmislena podrška u procesu udruživanja od strane domaćih i stranih partnera. Upravo to svedoči o širokom prepoznavanju značaja udruživanja i garantuje da ono nije nekakva jalova birokratska zamisao. Nakon ovog koraka, sledi "korak od hiljadu milja", za šta će nam biti potrebna podrška UNDP, Sektora za vanredne situacije MUP, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i SKGO, a to je kadrovsko i materijalno osnaživanje naše službe. Kadrovska i materijalno-tehnička opremljenost, pored integralnog upravljanja procesom smanjenja rizika od katastrofa, ključna je za jačanje otpornosti lokalnih zajednica i zato na tome moramo ozbiljno raditi u narednom periodu.
Šta je od elementarnih nepogoda najveća opasnost za grad Loznicu i njegove građane?
- Sve opasnosti koje ispoljavaju svoje negativno dejstvo na teritoriji Republike Srbije su u većoj ili manjoj meri prisutne i na teritoriji Grada Loznice. Kad posmatramo dostupne podatke, možemo zaključiti da su poplave opasnost koja najčešće ugrožava štićene vrednosti na teritoriji Loznice. Bujični vodotokovi posebno utiču na nivo rizika od poplava jer nastaju iznenada i nanose velike štete na infrastrukturi, a ono što je posebno opasno - ugrožavaju živote građana koji žive u njihovoj blizini. Kako bismo podigli otpornost lokalne zajednice u odnosu na sve opasnosti, preduzimamo preventivne mere i mere na jačanju operativne sposobnosti sistema da odgovori na sve izazove, rizike i pretnje. Tu bih posebno istakao rad na jačanju civilne zaštite i dobrovoljnih vatrogasnih društava jer su oni ključna snaga sistema na lokalnom nivou. Posebno smo ponosni na sve one koji su izrazili želju da budu deo ovih struktura, jer je angažovanje u civilnoj zaštiti i dobrovoljnim vatrogasnim društvima bazirano na volonterstvu. Dosta smo radili na jačanju imidža ovih jedinica i kao rezultat toga imamo veliki broj prijavljenih momaka i devojaka koji žele da kroz civilnu zaštitu ili dobrovoljno vatrogasno društvo pomognu svojim sugrađanima u slučaju nastanka neke od opasnosti. Nešto više o međuopštinskoj saradnji čuli smo i tokom konferencije Smanjenje rizika od katastrofa, modeli i prakse na međunarodnom i nacionalnom nivou, koju je 13. i 14. oktobra 2022. organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) uz finansijsku podršku Evropske unije.
