Ljudi navalili u banke po besplatne pakete, a onda je usledio šok: Nije baš sve džabe, nešto čak i skupo košta

Reč je o zakonskom rešenju koje banke obavezuje da ponude besplatne osnovne usluge, ali ne i potpuno besplatan račun za sve bankarske proizvode.

"Nisu sve usluge besplatne, niti je reč o potpuno besplatnom računu. Ograničen je skup usluga koje su besplatne i koje su vezane za činjenicu da građani primaju redovna primanja. Besplatne su usluge otvaranja, zatvaranja i vođenja računa, usluge internet ili mobilnog bankarstva prema izboru kreditne institucije, usluge polaganja i podizanja sredstava na svoj račun ili sa njega na bankomatima ili šalterima, prilivi u evrima – domaći i međunarodni, kao i usluge debitnih kartica“, rekla je. Dodala je da su, ukoliko građani imaju bilo kakva pitanja, vrata Ministarstva za njih otvorena.

Ivan Hrvoje Maljković iz Hrvatske udruge banaka izjavio je da je reč o novom proizvodu koji je uveden u banke sa jasno definisanim paketom usluga koje se ne naplaćuju. „Da bi klijent dobio račun sa besplatnim paketom usluga, ukoliko ima redovna primanja, on to mora sam da zatraži i to se ne događa automatski. U tom postupku potpisuje se novi okvirni ugovor. U banci će klijent dobiti informaciju koje su usluge besplatne“, rekao je.

"Građani ne moraju da žure, već da razmotre šta je za njih najbolje“

Na pitanje zašto je neophodan lični dolazak u banku, Maljković je odgovorio da svima još nije u potpunosti jasno koje usluge spadaju u paket besplatnih usluga i da zbog toga banke žele jasno da predoče sve informacije. „U praksi bi moglo da se dogodi da se neke postojeće usluge automatski isključe ugovaranjem takvog računa, što bi dovelo do nezadovoljstva građana. Usluge koje koristimo, a koje nisu u okviru ovog računa, jesu kreditne kartice, multivalutni računi, trajni nalozi i sve ostalo što se i dalje naplaćuje“, istakao je.

Zorić je naglasila da zakon ne propisuje obavezu dolaska u banku. Dodala je da je Ministarstvo u svim istupima naglašavalo da se građanima ne sme otežavati pristup paketu besplatnih usluga. „Što se tiče instituta punomoći, on bi trebalo da se primenjuje i za ove bankarske usluge“, istakla je, dodajući da je besplatni račun trajno pravo građana i da ne moraju da žure, već da razmotre šta je za njih najbolje.

Hrvati navalili na šaltere: 12.500 otvorenih računa

Maljković je svestan da u nekim situacijama punomoći građana nisu bile priznavane, ali naglašava da se račun može ugovoriti samostalno ili, za osobe koje ne mogu fizički da dođu u banku, uz punomoć. „Besplatni paket usluga biće najkorisniji onima koji koriste osnovne bankarske usluge. Za one koji koriste veći broj usluga, možda je povoljnije da odaberu neki drugi paket, ali se sve to može ugovoriti“, rekao je.

Zorić je navela da u Hrvatskoj isplata plata, penzija i drugih redovnih primanja ide preko bankovnih računa i da banke imaju ekskluzivno pravo distribucije tih prihoda, zbog čega je došlo do značajnog rasta naknada, što su Ministarstvo finansija i Vlada prepoznali kao problem. „Ako postoji ekskluzivno pravo distribucije dohodaka, onda ta distribucija u određenom delu mora biti bez naknade za građane. Tako smo došli do sedam usluga koje građani najčešće koriste i to je osnovni paket koji im omogućava da dođu do svojih primanja bez dodatnih troškova“, rekla je. Dodala je da je zaključno sa 7. januarom otvoreno više od 12.500 računa za redovna primanja sa paketom besplatnih usluga.

Maljković je naglasio da građani u okviru besplatnog paketa mogu da primaju neograničen broj transakcija, ali da se transakcije prema drugim pravnim licima naplaćuju. Ovaj paket, kako kaže, omogućava klijentima da besplatno dođu do gotovine, dok su trajni nalozi, kreditne kartice i multivalutni računi dodatne usluge koje se i dalje naplaćuju.

Kurir Biznis/Dnevno.hr