BESPLATAN RAČUN U BANCI NA KRAJU SKUPO KOŠTA! Osim podizanja para na šalteru sve ostalo bi moralo da se plati
U Srbiji nije u planu uvođenje jednog besplatnog računa u banci za prijem zarada, jer bi građani morali svaku bankarsku uslugu da plate odvojeno
Besplatan račun u banci na koji bi građani primali zarade na kraju može da košta mnogo više od 150 dinara, koliko banke u Srbiji minimalno naplaćuju mesečno održavanje računa.
Naime, u Hrvatskoj je nedavno usvojen Zakon o uporedivosti naknada, prebacivanju platnih računa i pristupu osnovnom računu, kojim se građanima od 1. januara 2026. omogućava pristup redovnim primanjima bez dodatnih troškova.
Da li se nekom sličnom zakonskom rešenju uskoro mogu nadati i građani Srbije odgovore smo potražili u Narodnoj banci Srbije u kojoj tvrde da se ta i slične prekse u Evropi redovno razamtraju, ali da za sada ostaje na snazi ograničenje naknade za vođenja računa od 150 dinara.
Dodaju i da je, iako je popularno i kratkoročno predsavlja benefite za korisnike, besplatno održavanje računa "upitno iz više razloga".
- Najpre, hrvatski model koji znači da korisnik računa za plaćanje ima pravo na određene vrste (broj) besplatnih usluga. To znači da će korisnici koji žele neke dodatne usluge koje nisu obuhvaćene paketom besplatnih, morati da ih plate odvojeno. Drugim rečima, radi se o podsticanju, a možemo reći i prinudnom odvajanja usluga (eng. unbundling) što dugoročno posmatrano može biti skuplje za korisnike, a takođe i narušiti njihovo korisničko iskustvo - objašnjavaju u NBS.
Napominju i da Evropska unija izričito dozvoljava objedinjavanje usluga, što znači pravo korisnika da kupi paket usluga ili te usluge odvojeno.
- Takva praksa često vodi benefitima za korisnike, kvalitetnijim uslugama i boljem korisničkom iskustvu uz istovremeno niže troškove za pružaoce tih usluga i podsticaj ka inovacijama - ističu u NBS.
U Centralnoj banci ističu još jedan problem koji sa sobom nose besplatni računi u banci, a koji se odnosi na plaćanje troškova koje banke imaju u vezi sa pružanjem platnih usluga.
- Drugim rečima postavlja se pitanje od koga će banke da naplate te troškove, kada ih ne naplaćuju od onih koji ih koriste - naglašavaju u toj državnoj instituciji.
Profesor dr Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije smatra da je uvođenje jednog besplatnog računa u banci za građane čist populizam koji će ih na kraju mnogo više koštati.
- Sa tim besplatnim računom nećete moći ništa da radite osim da odete na šalter i podignete pare. Nećete dobitni ni jednu karticu, m-banking, nećete moći da plaćate račune... Mislim da nikome od zaposelnih, pa ni onima na minimalcu, to ne bi bilo nikakvo rasterećenje ako ne bi plaćali tih 150 dinara mesečno. To bi moblo da odgovara možda penzionerima ili nekome ko ništa ne radi sa tim računom. Ali svi će morati nešto da plate, a ako nemate m-banking samo jedna uplatnica na šalteru će vas kroz proviziju više koštati od mesečne naknade za vođenje računa - ističe Grubišić.
