DNEVNICA ZA OVAJ POSAO JE 10.000 DINARA, ALI RADNIKE JE TEŠKO NAĆI: Gazde se snalaze na jedvite jade, radnicima plaćaju i duplo
Berači grožđa u Srbiji dnevno mogu da zarade oko 4.500 dinara, za posao od osam do 16.30 časova, a među vinogradarima koji ih angažuju sve više ima onih koji radnicima nude i dvostruko veću zaradu po danu, za poslove rezidbe vinograda, pošto je reč o značajno zahtevnijem poslu.
Problem je, međutim, u tome što ne mogu da pronađu valjanu radnu snagu za takve poslove, jer rezidba ovog slatkog voća nije nimalo jednostavna. Gazde se dovijaju na različite načine, mame ih i većim dnevnicama, plaćenim prekovremenim radom, ali često ni to ne pomaže.
Vinogradar Zoran, iz sela Rujišnik kod Trstenika, kaže da dnevnica za rezidbu ne ide ispod 8.000 dinara, čak bude i 10.000 dinara.
"Pošto lošom rezidbom vinograda može da se uništi berba grožđa, ne samo za tu godinu, nego i nekoliko idućih, taj posao mora biti dobro plaćen. Dobre rezače moguće je naći, ali su retki, jer ima dosta priučenih. Kod mene taj posao radim ja", navodi Zoran i dodaje da pod vinogradima ima oko pet-šest hektara zemlje gde gaji više sorti grožđa – i stonih i vinskih.
"Ova godina je po rodu počela odlično, ali su kasnije zbog suše počeli problemi, pa su smanjeni prinosi, ali je kvalitet grožđa ostao odličan, mada se sa kišom situacija popravlja. S radnom snagom međutim imamo problema, ali vinogradarima su od velike pomoći mašine koje odrađuju posao do samog čina berbe i rezanja. Većina nas ima mašine", navodi on.
Vinogradari danas imaju problem da nađu sezonske radnike. U jednoj vinariji iz Ćuprije kažu da za sada ne upošljavaju strance sezonce, već se oslanjaju na meštane i firmu iz okoline Ćuprije koja im obezbeđuje radnu snagu. Vojkan Jovanović, direktor te vinarije, ističe da u sezoni berbe dnevno angažuje od 12 do 15 berača grožđa.
"Imamo istu ekipu radnika, što je srećna okolnost, ali ti ljudi ipak imaju u proseku oko 60 godina, što znači da ni oni neće moći još dugo tim poslom da se bave. Ipak, uspevamo da se izborimo s izazovima oko angažovanja radne snage", ističe Jovanović.
Kada je reč o ceni grožđa, vinogradar Zoran otkriva da je ona po kilogramu ista poslednjih 15 godina, a sve ostalo je otišlo naviše, od cena preparata za uzgoj grožđa, preko goriva do radnika.
"Cena grožđa ne prati rast ostalih cena i tu je ceo problem. Sorta tamjanika je bila tražena lane u ogromnim količinama, a ove godine je niko ne traži jer je previše zasađeno i sada se kreće oko 80 dinara po kilogramu kod nas u selu. Bele sorte grožđa su mnogo traženije, pa sam tako „šardone” prodavao za oko 100 dinara po kilogramu", ističe ovaj vinogradar.
Berba grožđa je počela krajem avgusta i trajaće do sredine oktobra, a sve to zavisi i od vremenskih uslova. Sezonski poslovi se inače mogu obavljati na osnovu ugovora o radu na određeno vreme i ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ali se posebna evidencija o angažovanju sezonskih radnika po ovim ugovorima ne vodi. S druge strane, od početka rada u januaru 2019. godine, pa sve do kraja ovog avgusta, prema podacima NALED-a, posredstvom elektronskog softvera za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, ukupno su prijavljena 106.524 radnika na portalu.
"Lane su poslodavci prijavili ukupno 32.508 radnika. Od početka godine su bile 23.732 prijave s tendencijom da ta brojka poraste, s obzirom na to da sezona na poslovima poljoprivrede još nije završena", navode u NALED-u.
BiznisKurir.rs/Politika
