SRPSKO MALINARSTVO DRMA TEŠKA KRIZA: Nikad kraća berba crvenog zlata! Visoke temperature i mraz opustošile njive
Prvo su na plodove loše uticali rani mraz, padavine, a potom u samom periodu berbe jako visoke temperature koje su i ono što je rodilo – sasušile i oštetile.
– Klimatske promene su glavni uzrok lošeg ovogodišnjeg roda, umesto da imamo oko 60 ili 80 hiljada tona maline, mi imamo daleko manje. Ipak, nije problem samo u količini već i u kvalitetu. Jako sunce, ne samo toplota već i spektar zračenja, uticali su na kondiciono stanje, odnosno pogorevanje lisne mase i plodova koji su dosta sitni.
Ta krupnoća i karakteristike ovogodišnjeg roda nisu ono na šta su kupci od nas navikli, tako da taj problem i sve ovo što se desilo, će se odraziti i na sledeću godinu", kazao je dr Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo.
Kriza u srpskom malinarstvu preti da bi nakon više od 50 godina dominantne pozicije naša zemlja mogla biti sklonjena sa liste značajnih proizvođača ovog voća.
Prema podacima, pod malinjacima u Srbiji je oko 19.000 hektara, međutim u praksi i na terenu situacija je poprilično drugačija jer mi sada imamo ispod 8.000 hektara pod malinom i površine se i dalje smanjuju.
Naglašava da je potrebno pronaći hitna rešenja, kako bi se kriza prevazišla, a u pronalaženju zajedničkog rešenja treba da se uključe svi oni koji učestvuju u malinarskom poslu.
BiznisKurir/RINA
