NAŠLI SU NAČIN DA NAPLATE I ONO ŠTO NE POJEDETE Restorani najavili doplatu na ostatke - Da li će ovo zaživeti i u Srbiji i šta se radi sa nepojedenim obrokom?
Koliko puta vam se dogodilo da kada odete na švedski sto, uzmete više nego što zaista možete da pojedete? Oči gladne, stomak sit, a tanjir pun. Upravo o tome se sada polemiše u Nemačkoj, gde restorani razmišljaju da uvedu dodatnu naplatu za hranu koja ostane u tanjiru.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Boško Bubanja, predsednik udruženja Event industrija Srbije, i kuvar Milan Stojanović. Budući da znamo da je kod nas situacija nešto drugačija, dopisnik Kurira Emir Ličina bavio se pitanjem da li bi ovakvo pravilo moglo da zaživi i u Srbiji?
Ugostitelj u Novom Pazaru: Hrana koja ostane se pakuje i koristi za prehranu stoke
Ličina kaže da bacanje hrane jeste veliki problem, a prema izveštaju UN godišnje se baci 931 milion, a prema statistikama u Srbiji baci se oko 250 hiljada tona hrane.
- Hranu koja se ne pojede pakujemo i koristimo za stoku, isklučivo živinu. Imamo prijatelje koji nose hranu, pogotovo hleb, koji nikada ne bacamo, već se on pakuje. Kod nas je tradicija godinama unazad da se sve što pretekne ponese. Ljudi oji se bave stočarstvom i uzgajanjem živine ponesu to, ali naše porcije su jako ukusne pa je teško da nešto ostane posle naših obroka - kaže jedan od ugostitelja iz Novog Pazara.
Bubanja: Restorani ne mogu da naplate nepojedenu hranu gostima
Bubanja kaže da je ovo pravilo uvedeno u nekim rezortima najviše kategorije, a nije strana praksa ni u Turskoj koja je poznata po švedskim stolovima:
- Ne verujem da će se to kod nas skorije pojaviti. Kada jedete po tim restoranima to i platite, nekada ljudi ne mogu da pojedu sve pa se u nekim restoranima i pakuje za poneti. Kada su u pitanju proslave, nikada nećete moći da naplatite gostu to što nešto nije pojeo, jer to plaćaju slavljenici - kaže Bubanja.
On dodaje da kod švedskog stola mora da postoji neko predjelo, odnosno hladno predjelo, čorba, toplo predjelo, a u toku događaja koji traje više sati ljudi rasporede ovu hranu tokom vremena i ona bude pojedena.
- Ovako treba pristupati i švedskim stolovima, prvo uzmete neke slane delikatese, pršuta, sirevi, pecivo, salata, pasta, onda nakon pauze uzmete neko glavno jelo uz priloge. Ipak, naše navike nisu takve, pa gosti u prvom prolazu uzmu da jedu i ne razmišljaju više o hrani.
Stojanović: Nemci uvek ponesu nepojedenu hranu kući
Stojanović kaže da je bacanje hrane tužno, pa je i dodao:
- Tužno je dati novac i trud. Sreća je to retko, moj restoran je a-la-carte i jako je malo hrane koja se baca, to su uglavnom salate. Žena koja radi na prijemu ima kucu i skuplja hranu za nju - kaže Stojanović.
On dodaje da devedesetih godina radio u Nemačkoj, gde je primetio da se nikada ne dešava da Nemac ne ponese iz restorana hranu koju nije pojeo.
- U Nemačkoj može da zašivi ovaj zakon. Drugar je bio pre par dana u Milanu, kineski restoran, 26 evra, neograničena hrana, ali ukoliko ne pojedete sve, doplatite - kaže Stojanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
