SRBIJA USKORO U JEDINSTVENOJ ZONI PLAĆANJA EVROM? Naša zemlja spremna za SEPA, sada stiže i potvrda iz Brisela

Ovaj pristup omogućiće jeftiniji promet sa Evropskom unijom, ali i niže troškove. U jeku možda najvećeg trgovinskog rata u novijoj istoriji i Trampovih carina - svaka nova mogućnost uštede su izuzetno dobre vesti.

Što se Srbije tiče, ističe Ljubić, bićemo spremni mnogo brže nego što smo to ranije bili.

- Od svih zemalja u regionu, mislim da je Srbija najspremnija što se tiče tog tehničkog dela - mi manje ili više već imamo sličan sistem koji funkcioniše u državi - dodaje Ljubić.

O tome je, inače, govorila i guverner NBS Jorgovanka Tabaković prošle srede, rekavši kako Srbija već šest godina primenjuje instant sistem plaćanja.

- Svi drugi koji su već primljeni u SEPA imaju samo diplomu u kojoj piše da su članice, pa tek treba da rade na daljem razvoju infrastrukture, uključivanju banaka u sistem i svega što je Srbija već uradila", istakla je ona na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

SEPA na usluzi srpskoj privredi

Kako Aleksandar Ljubić poentira, SEPA sistem je važan za Srbiju pre svega zbog privrede.

- Ti troškovi, po nekim najnovijim rezultatima, i po 12 puta su veći ovde u regionu nego što su između zemalja Unije.

Iz tog razloga, dodaje, na taj način Srbija će dobiti na brzini plaćanja, pouzdanosti i sigurnosti.

- Srbiji je Unija najveće tržište, te u ovom trenutku bez tržišta EU mi ni nemamo ekonomiju. Takođe, vidimo da i stope rasta u EU nisu na nekom zavidnom nivou, tako da svi zajedno očekujemo neki rast - smatra on.

Podsetimo, zona zajedničkog plaćanja evrom SEPA uštedeće Zapadnom Balkanu pola milijarde evra godišnje, sudeći prema navodima nekadašnjeg Olivera Varheljija, evropskog komesara za susedstvo i proširenje na Samitu lidera ZB i EU u Kotoru.

Prema analizi Svetske banke troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između zemalja regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Smatra se da ukoliko se digitalizuju plaćanja za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procentna poena.

SEPA bi, takođe, trebalo da dovede do snižavanja troškova doznaka i smatra se, ako se snize za oko tri odsto, da će to dovesti do ušteda od pola milijarda evra na nivou regiona Zapadnog Balkana. Inače, troškovi doznaka trenutno iznose 6,71 odsto ukupne transakcije.

Srbija ne na četiri strane sveta, već na svakoj

Slobodan Aćimović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za Bloomberg Adriju ističe da je SEPA u funkcionalnom smislu dobra po državu.

- Ovaj sistem može da nam nešto pojeftini, što je nesporno.

Međutim, kako kaže, ovi troškovi utiču na preduzeća u Srbiji verovatno marginalno - zbog čega ne možemo reći da će doći do enormnih promena.

- Slažem se da će plaćanje biti ubrzano, ali suštinski je problem taj da se mi, nažalost, još u velikoj meri oslanjamo na tržište Evropske unije. Znam da će nam to uvek biti glavno tržište, ali nije svejedno da li je 50 ili 70 odsto spoljne trgovine orijentisano ka Evropi. Takođe, nije svejedno o kojem vremenu pričamo - ističe.

Naime, Aćimović smatra kako se EU u poslednjih nekoliko godina bori sa stopama rasta, te se postavlja pitanje da li će zbog toga domaće firme - koje su povezane sa EU - imati problema i vući posledice.

- Zbog toga ističem svuda da Srbija treba da pokuša da se 'okrene' svuda oko sebe - ne na četiri strane sveta, već na svakoj strani sveta. Dakle, s kim god možemo da sarađujemo, onda da to i probamo jer vidimo da na evropskom nivou nešto ne valja trenutno - kaže on za Bloomberg Adria.

biznis.kurir.rs/Bloomberg Adria