EH, KAD BI NAM MINIMALAC BIO KAO U LUKSEMBURGU! Ogromne razlike u visini minimalne zarade u zemljama EU, evo preciznih podataka

Minimalne plate u većini država članica Evropske unije i zemalja kandidata rasle su brže od inflacije, što je rezultiralo stvarnim povećanjem kupovne moći radnika širom regije.

Čak i kada se brojke prilagode standardima kupovne moći (PPS), razlike ostaju značajne – primera radi, minimalna plata u Nemačkoj je više nego dvostruko viša od one u Bugarskoj kada se gleda kupovna moć.

Eurostatove brojke pokazuju da se bruto mesečne minimalne plate u EU kreću od najnižih 551 evra u Bugarskoj do najviših 2.638 evra u Luksemburgu.

Među zemljama kandidatima, Moldavija beleži najnižu minimalnu platu od 285 evra. Važno je napomenuti da pet država članica EU – Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska – nemaju nacionalnu minimalnu platu.

Kada se plate uporede prema kupovnoj moći (PPS), razlike postaju manje dramatične. Dok nominalno radnik u Luksemburgu zarađuje gotovo pet puta više od kolege u Bugarskoj, u terminima kupovne moći ta razlika se smanjuje na 2,3 puta. U PPS poređenju, Nemačka (1992) preuzima vodstvo s najvišom efektivnom minimalnom platom, dok Estonija (878) beleži najnižu.

Poređenje nominalne plate i kupovne moći

Posebno je zanimljivo kako se pojedine zemlje različito pozicioniraju kada se uporede nominalne plate i kupovna moć. Rumunija se tako popravlja za osam mesta, a Crna Gora za pet, što pokazuje da njihove niže nominalne plate zapravo omogućuju bolji životni standard nego što se čini na prvi pogled.

Slično poboljšanje pozicije beleže Mađarska, Srbija i Bugarska. Nasuprot tome, Irska pada s drugog na peto mesto, a Estonija pada gotovo na začelje, što ukazuje na visoke životne troškove u tim zemljama. Hrvatska ostaje u sredini, s malim poboljšanjem kada se uzme u obzir kupovna moć.

Od 24 analizirane zemlje, samo četiri su zabeležile realni pad minimalne plate kada se uporedi rast zarada s inflacijom. Najteže je pogođena Turska, gde je uz inflaciju od 44,4 odsto minimalna plata porasla samo 3 odsto.

Kipar, Albanija i Belgija takođe beleže blagi realni pad. S druge strane, Crna Gora predvodi u realnom rastu s nominalnim povećanjem od 25,9 odsto uz inflaciju od samo 2,6 odsto, što je rezultiralo značajnim povećanjem kupovne moći. Značajan realni rast beleže i Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Litvanija.

Nova Direktiva EU o minimalnoj plati, koja teži postavljanju minimalne plate na 60% prosečne bruto plate, već pokazuje uticaj. Prema stručnjacima Eurofounda, Christine Aumayr-Pintar i Carlosu Vacas-Sorianu, direktiva je podstakla povećanja u nekoliko zemalja i očekuje se da će i dalje biti ključni pokretač rasta minimalnih plata.

Kurir Biznis/Bizlife.rs