Procenat ljudi koji ne mogu da plate nedeljni odmor može biti jedan od pokazatelja standarda, a po njemu su građani Hrvatske među najsiromašnijim u EU.
Dobra vest je da je ovaj procenat drastično opao u poslednjih nekoliko godina.
Četiri od deset Hrvata ne mogu sebi da priušte nedelju dana odmora van mesta prebivališta
Prošle godine 39 odsto stanovnika Hrvatske starijih od 16 godina nije moglo da priušti nedelju dana odmora van mesta stanovanja, što je jedan od najviših procenata u EU. Najgore je Rumunima, njih 60 odsto ne može sebi da priušti nedeljni odmor van mesta stanovanja. Slede Bugari sa 44 odsto i Mađari i Grci sa 43 odsto.
Hrvatska je daleko iznad proseka EU od 29 odsto, a posebno zemlje poput Danske, Finske, Holandije, Švedske i Norveške, gde je procenat onih koji ne mogu da priušte nedeljni odmor 15 ili manje.
Pre nekoliko godina situacija je bila mnogo gora
Iako to nikako nije pozitivan pokazatelj standarda u Hrvatskoj, situacija je daleko bolja nego prethodnih godina. U 2014. dvoje od tri stanovnika Hrvatske starijih od 16 godina nije moglo da priušti letovanje van mesta prebivališta, tačnije 70 odsto stanovništva. Bio je to najgori rezultat u EU.
Ali 2015. je kriza u Hrvatskoj formalno prestala, iako je tek tri godine kasnije dostignut nivo ekonomskog razvoja iz 2008. Do 2019. taj procenat pada na 49, a veliki pad se nastavlja i nakon pandemije 2020. godine. na 39 odsto prošle godine.
Hrvati su jedni od najčešćih turista u Hrvatskoj, ali su zanemareni Iako u kontekstu turizma u Hrvatskoj prvenstveno govorimo o stranim gostima, ona je sama po sebi jedno od najvećih turističkih tržišta. Tokom jula ove godine 11 odsto noćenja ostvarili su gosti iz Hrvatske, manje nego samo gosti iz Nemačke (17 odsto) i Slovenije (15 odsto). Procenat domaćih gostiju je godinama stabilan, a u 2017. je takođe iznosio 11 odsto.
KOLIKO GRAĐANA EU NE MOŽE PRIUŠTITI NEDELJU DANA ODMORA
Država Procenat Rumunuja 60 Bugarska 44 Mađarksa 43 Grčka 43 Hrvatska 39 Portugalija 39 Slovačka 36 Kipar36 Litvanija 34 Španija 33 Italija 32 Letonija 31 Malta 30 EU 29 Poljska 28 Francuska 25 Irska 24 Estonija 23 Nemačka 23 Belgija 22
*Podaci Eurostata
Na nivou cele 2023. godine, Hrvati su ostvarili drugi najveći broj noćenja u domaćem turizmu, između Nemaca (24 odsto) i Slovenaca (10 odsto). Ubedljivo najpopularnija destinacija domaćih turista je Vir (1,37 miliona noćenja domaćih turista), zatim Crikvenica (490 hiljada), Zagreb (489 hiljada), Mali Lošinj (311 hiljada) i Zadar (311 hiljada).
Jedan od najlojalnijih turista u Hrvatskoj su sami Hrvati. Prema podacima statističke agencije EU Eurostat, 36 posto putovanja hrvatskih građana u 2022. godini bila su domaća kratkoročna putovanja (1-3 noćenja), 34 posto dugoročna domaća putovanja (4 i više noćenja), a 30 procenata putovanja u inostranstvo.
To ne znači da su Hrvati posebno odani domovini kada je reč o putovanjima, jer su u istoj godini, na primer, Nemci ostvarili 61 odsto putovanja u svojoj zemlji, a Grci, Portugalci, Francuzi i Španci između 85. i 90 odsto.
Međutim, to pokazuje da su hrvatski građani lojalni domaćim destinacijama iako ih sam turistički sektor ignoriše. Prema istom izvoru (Eurostat), tek svaki drugi stanovnik Hrvatske stariji od 15 godina "učestvuje" u turizmu, što znači da najmanje jednom godišnje putuje u turističke svrhe.
Sektor turizma treba da usmeri više pažnje na domaće turiste
Stanovnici Hrvatske su zapostavljena turistička grupa u svojoj zemlji. Smanjenje broja onih koji sebi ne mogu priuštiti jednonedeljni odmor sugeriše da je broj domaćih turista u Hrvatskoj trebalo drastično da poraste, ali to nije bilo istim intenzitetom.
Nekada je svake godine uzeti nedeljni odmor bio luksuz, ali u 21. veku to je nešto što se očekuje kao deo prosečnog životnog standarda. Putovanje na velike udaljenosti takođe je bilo retko, posebno u inostranstvu. Danas mladi do 30 godina posećuju više zemalja, često na drugom kontinentu.
Rast plata u Hrvatskoj otvara mogućnosti Hrvatima da više putuju, a sve više njih to sebi može priuštiti. Turizam u sopstvenoj domovini ih uglavnom ignoriše kao potencijalni izvor prihoda iako su oni konstantno jedni od najbrojnijih turista u zemlji.
Svaka delatnost u 21. veku ima jaku međunarodnu konkurenciju, uključujući i turizam. Druge zemlje daju jednak značaj domaćim i stranim turistima i rade na njihovom zadržavanju.
Jeftini letovi, ulazak u šengenski prostor, generalno jeftinija putovanja na daljinu nego pre nekoliko decenija i rast plata omogućili su Hrvatima da lakše i češće putuju. Do sada su često birali sopstvenu domovinu za odmor i trošenje, ali to se može brzo promeniti. Turistički sektor Hrvatske ne bi se trebao boriti samo za strane turiste, već i za domaće.
Kurir.rs/Poslovni.hr/Prenela S. Č.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
