Kafa je sve skuplja. Tome doprinose klimatske promene i veća potrošnja na Dalekom istoku, ali i rat u Ukrajini i na Bliskom istoku.
S oporavkom nemačke privrede posle Drugog svetskog rata u pogranično područje (Vestfaliju) ponovo su stigli i posetioci. I to ne zbog prelepih pejzaža, već zbog kafe – što je bio dobar posao za novopečene holandske državljane u to vreme.
Čini se da se trenutno istorija ponavlja, jer omiljeni napitak Nemaca ponovo poskupljuje. Globalno tržište i visoki troškovi energije čine ovaj topli napitak sve skupljim, navodi nemački vodeći prerađivač i distributer kave Tčibo. Ta hamburška firma je početkom maja najavila da će morati 'prilagoditi' cene pržene kafe:
- Prošle godine mnogi troškovi su nastavili rasti, uključujući i sirovu kafu. Da bismo nastavili našim kupcima nuditi kvalitetu na koju navikli, sada se i mi moramo prilagoditi.
Rast cena kafe prati i jedna novinska agencija, a njeni novinari postavili su o tome pitanje Gepi, najvećem evropskom uvozniku hrane s tzv. globalnog juga koji posluje po načelima fer trgovine. - Trenutno smo u ekonomski izazovnoj situaciji - odgovara komercijalni direktor te firme Matias Krot.
Iz Gepe se žale na pad prodaje koji je izazvala suzdržanost kupaca zbog inflacije. Negativan uticaj imaju i visoke cene sirovina za kafu i kakao, kao i rat u Ukrajini.
Andrea Fiterer iz Gepe zabrinuta je zbog visokih cena i fluktuacija na tržištu sirovina. Razlog za to su bolesti biljaka koje se javljaju kod uzgoja monokultura, ali i zbog klimatskih promena koje sa sobom nose suše ili prekomerne padavine.
S druge strane prodajnog lanca su proizvođači na tzv. globalnom jugu. I oni su ugroženi. Kako za DV objašnjavaju iz firme Fertrejd Internešnal, rast cena podstiču nepovoljni vremenski uslovi, posebno u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi.
To povećava strah od uskih grla u snabdevanju. Fertrejd Internešnal saopštava:
- Poremećena je ionako delikatna ravnoteža ponude i potražnje. Duge suše u Vijetnamu, glavnom proizvođaču kafe robusta, naškodile su biljkama. Brazil, s druge strane, koji je glavni uzgajivač arabike, pati od jakih kiša koje utiču na prinose.
Fertrejd zaključuje:
- Klimatske neizvesnosti, poremećaji na međunarodnim trgovinskim rutama i spekulativna priroda mnogih investicija stvorili su na tržištu kafe pravu oluju.
I oružani sukobi koji su se rasplamsali širom sveta utiču na tržišta, ukazuje Karsten Frišč. Taj analitičar nemačke banke Komercbank prati kretanja na tržištima 'mekih sirovina'. U izjavi za DV on se poziva na studiju koju je pripremio odeljenje za istraživanje njegove banke: - Za razliku od robuste, na arabiku gotovo uopšte ne utiču problemi kod transporta kroz Crveno more, jer velikim proizvođačima arabike taj put i nije potreban. Situacija je drugačija s robustom, koja se pretežno proizvodi u jugoistočnoj Aziji.
Sve ima svoje lice i naličje, pa tako problemi za jednog proizvođača mogu biti od koristi za drugog:
- Značajno povećanje cena i nedostatak robuste mogli bi povećati potražnju za arabikom.
Za Brazil, najvećeg svetskog proizvođača arabike, prognoze su i bez toga dobre.
- Postoje znaci koji govore da će u sezoni 2024/25. ponuda kafe u Brazilu biti povećana - kaže Frišč. - U prognozi objavljenoj u januaru u Brazilu navode da očekuju povećanje proizvodnje od 5,5 procenata u odnosu na prethodnu godinu, odnosno na 58,1 milion vreća od po 60 kilograma. Od toga će u 40,75 miliona vreća biti arabika, a u 17,33 miliona robusta.
Međutim, predstavnik jedne nemačke firme za prženje kafe smanjuje taj oprezni optimizam. Stefan Švarc u izjavi za magazin Der Špigel kaže da očekuje daljnji rast cena – zbog nestašice radnika-migranata na plantažama, a i sve veće potražnje za kafom u samim zemljama u razvoju:
- Imamo, dakle, manje prinose, manjak radnika, a istovremeno sve veću potražnju.
Potražnja je sve veća ne samo zbog toga što je kafa u Evropi i SAD-u 'u modi': promovišu je somelijeri za kafu i sve je više onih koji ovaj napitak piju i sebe smatraju 'poznavateljima'. Rast cena potiče i sve veća potrošnja u zemljama koje su hiljadama godina negovale kulturu pijenja čaja. U Južnoj Koreji i Kini potražnja za aromatičnim zrnima kave raste.
Moramo se naviknuti na visoke cene, zaključuje Stefan Švarc. On smatra da bi kafa trebala koštati od 25 do 30 evra po kilogramu.
- Barem toliko moram biti spreman platiti ako želim dobar ukus, a važni su mi i ekološki i socijalni aspekti.
biznis.kurir.rs/Seebiz.eu/preneo: R.V.
NE PROPUSTITE
