Život i rad na brodu ne može da se poredi sa onim kakav poznaje većina ljudi na kopnu.
Subotičanin Zoran Ristić 2012. godine otišao je na, kako to možemo nazvati, poslovno putovanje svetom na šest meseci. Zadržao se deset godina. Prošle godine odlučio je da napravi godišnji odmor na kopnu. Ali bukvalno godišnji, ne onakav kakav poznaju ostali zaposleni na kopnu.
„Malo sam se zasitio. Sada odmaram, ali nije isključeno da ću se vratiti na brod“, kaže naš sagovornik.
Zoran je završio srednju školu za kuvara. Rođen je u Subotici, a u Beogradu je radio u struci sve dok nije dobio priliku da ode i kako kaže, jednostavno se više nikada ne vrati za Srbiju.
Za sebe kaže da može da se uklopi u taj način života koji je drugačiji od života na kopnu.
Posao kuvara, navodi, nije nimalo lak.
„Drugačiji je život kada radiš kao fotograf i kada radiš kao kuvar. Kada radite kao kuvar dosta se intezivno radi i jednostavno je život brži. Dok ostale profesije, recimo fotografi, prodavci oni imaju koliko-toliko neko radno vreme i normalniji život, ali ipak je brod brod. Tamo nije, da kažem, normalno“, poručuje Zoran kroz smeh.
Kao nekakav eksperiment
Život na kopnu, kaže Zoran, ne može da se poredi sa onim na brodu.
„Na kopnu imaš opciju da kad završiš smenu jednostavno odeš sa posla i posvetiš se prijateljima, familiji ili odeš kući i uživaš u samoći. Na brodu je sve zatvoreno. Emocije su drugačije i teško je objasniti. Tamo smo prisiljeni da budemo zajedno non stop i to što imamo pauzu, što se staje u lukama, obilaze i istražuju mesta ne menja činjenicu da smo svi prisiljeni da budemo jedini sa drugima. Ovde je drugačija atmosfera. Čudna je. Kao nekakav eksperiment“, kaže Zoran.
Kad je na brodu, kaže, sa kopna mu nedostaju „normalne stvari“.
„Normalne stvari na koje ne obraćamo pažnju dok nam se ne uskrate. Kiša. Recimo kad dođem kući u letnje vreme i bude kiša. Hodam. To mi je bilo nekako… Napolju si, vazduh, oko tebe ljudi… Inače volim jesenje dane. Volim da se šetam i ta sloboda i lepota jednostavnosti, ne znam da opišem. Jednostavne stvari koje se na brodu ne viđaju jer ste stalno po nekim tropskim mestima“, ističe.
Pored kiše, šetnje i slobode koju uživa na kopnu, Zoran je na brodu pronašao novu ljubav. Zavoleo je more.
„Pre dok sam putovao, na primer letovali smo u Crnoj Gori, nisam razmišljao o tome i nisam znao da u stvari toliko volim more. Kad je naporan dan, ukradem malo pauze i odem na palubu. Gledam u one talase. Recimo kad smo na pučini, kad nema nigde ničega, taj spokoj, lepota, to ne mogu da opišem. Kad ste usred bespuća, samo se vidi horizont, sve je plavo, mirno. Spokoj“, ističe.
Taj spokoj, ubrzo bi zamenio radom u kuhinji, jer kako kaže, pauze su jako kratke.
Južna Koreja je zemlja kojom je naročito zadivljen.
„Nisam imao predstavu da je Južna Koreja lepša od Japana, oduševljen sam“, navodi.
Za deset godina rada na brodu ruta kojom je plovio uglavnom je bila slična. Severna Amerika i Centralna Amerika, Meksiko, malo Evropa… Japan i Južna Koreja.
Toliko puta je posetio Karibe da je počeo da se „žali“ društvu svaki put pri polasku.
„Smejali su mi se prijatelji što sam bio isfrustriran i govorio ‘Opet ti Karibi'“, priseća se.
Posao naporan, ali ima šta i da se vidi
„Posao je naporan. Radi se svaki dan i to je prvo što svi kandidati moraju da znaju. Plaćen je smeštaj, hrana i medicinsko osiguranje. Na prekookeanskim brodovima radnici imaju besplatnu teretanu, otvoreni bazen, medicinsko osoblje na brodu i druge pogodnosti pošto su brodovi veći od rečnih“, navodi menadžer.
Rečni brodovi idu Evropom (najčešće Rajna, Majna, Dunav) i zaposleni mogu da posete gradove na toj ruti, dok na kruzeru putuju širom sveta i imaju mogućnost da posete raznolika mesta u svetu, naglašava Leštanin.
Kako navodi, jedan od glavnih motiva odlaska na kruzer jeste upravo zarada. Zarade variraju od 1.000 $ do više od 5.000 $ dolara mesečno u zavisnosti od iskustva i znanja jezika, ističe.
„Na početku, zarade iznose obično između 1.000 $ i 2.000 $ dok se ne stekne iskustvo i ne napreduje“, ističe.
Kako navodi Leštanin, ne postoji jedinstveni registar o broju ljudi iz Srbije koji godišnje odu na kruzer.
„Mogu samo da pretpostavim da je to više stotina novih zaposlenih godišnje, a nekada i više hiljada godišnje oproba se u poslu na brodu. Pojedini ostaju jedan ugovor dok drugi ostaju godinama pa i preko deset godina. Nema jedinstvenog registra za sve koji su otišli na brod“, navodi.
Poslovi koji se obavljaju na kruzeru, a ne spadaju u ugostiteljstvo su i poslovi koje obavljaju oficiri, doktori i medicinsko osoblje. Obezbeđenje, stolari, vodoinstalateri, mehaničari, muzičari, mađioničari, maseri, fotografi, frizeri, takođe posao mogu pronaći na takozvanom velikom brodu.
Kurir.rs/N1
NE PROPUSTITE
