U ovoj državi pun rezervoar goriva košta kao jedna kafa: Razlika u ceni benzina širom sveta je neverovatna
Hrvatska nije među najskupljim zemljama sveta kada je reč o benzinu, iako hrvatski vozači gorivo plaćaju znatno više nego stanovnici velikih zemalja proizvođača nafte.
Cene goriva širom sveta beleže toliko velike razlike da su gotovo nezamislive vozačima naviknutim na cene na evropskim benzinskim stanicama. Iako zemlje polaze od istih međunarodnih referentnih cena nafte, konačna cena goriva na benzinskim stanicama drastično se razlikuje od države do države.
Analiza zasnovana na najnovijim podacima specijalizovane platforme GlobalPetrolPrices pokazuje zapanjujuću razliku: najjeftiniji litar benzina na svetu košta svega nekoliko centi, dok najskuplji prelazi tri dolara.
Kada se pogleda svetski prosek, litar benzina košta oko 1,5 američkih dolara. Iza tog proseka, međutim, kriju se ogromne razlike među državama, koje su posledica poreza, akciza, subvencija, energetske politike i vlastitih prirodnih resursa.
Pun rezervoar za cenu jedne kafe
Najniže cene goriva uglavnom imaju države bogate nalazištima nafte, koje istovremeno snažno subvencionišu domaće tržište. U tim zemljama država različitim mehanizmima održava maloprodajne cene daleko ispod nivoa na koji su evropski vozači navikli.
Libija se nalazi na samom dnu svetske liste kada je reč o ceni benzina, sa cenom od svega nekoliko centi po litru. Pun rezervoar od 50 litara tamo tako košta tek nešto više od jednog dolara.
Iran zauzima drugo mesto, takođe sa cenom od svega nekoliko centi po litru. Pritom treba imati u vidu da se subvencionisana cena u Iranu odnosi na prvih 60 litara benzina kupljenih mesečno, nakon čega je cena viša.
Venezuela je treća na listi, a i tamo se cena litra benzina meri u svega nekoliko američkih centi.
U tim zemljama dolazi se do gotovo neverovatne situacije – litar benzina može biti jeftiniji od obične flaše vode.
Među ostalim državama u kojima je gorivo izuzetno jeftino nalaze se Angola, Kuvajt i Alžir, koji se takođe nalaze pri samom dnu svetske liste cena benzina.
Međutim, takve cene imaju i svoju drugu stranu. Snažno subvencionisanje goriva predstavlja veliki trošak za državne budžete, dok velike razlike u cenama između susednih zemalja mogu podstaći i prekogranično krijumčarenje goriva.
Na drugom kraju liste cene su višestruko veće
Na potpuno suprotnom kraju svetske liste nalaze se bogatije zemlje i područja koja zavise od uvoza energenata, ali i države koje gorivo opterećuju visokim porezima i akcizama.
Hong Kong se već godinama nalazi pri samom vrhu svetske liste cena benzina, pa punjenje rezervoara tamo vozača može koštati višestruko više nego u većini drugih delova sveta.
Za rezervoar od 50 litara vozač u jednom od najskupljih delova sveta mora da izdvoji više od 150 dolara, dok bi za istu količinu goriva u Libiji platio tek nešto više od jednog dolara.
Nakon Hong Konga, među najskupljim tržištima nalazi se niz evropskih zemalja. Danska, Holandija, Island, Švajcarska i Lihtenštajn tradicionalno se nalaze među državama u kojima vozači plaćaju visoke cene benzina.
Cene se, međutim, menjaju iz nedelje u nedelju, pa se menja i njihov redosled na listi. Ono što ostaje jasno jeste da evropske zemlje zauzimaju veliki deo vrha svetske liste najskupljeg benzina.
A gde je Hrvatska?
Hrvatska nije među najskupljim zemljama sveta kada je reč o benzinu, iako hrvatski vozači gorivo plaćaju znatno više nego stanovnici velikih zemalja proizvođača nafte.
Na evropskoj listi Hrvatska se nalazi ispod niza zapadnih i severnih evropskih zemalja. Skuplji benzin plaćaju vozači u brojnim evropskim državama, među kojima su Holandija, Danska, Švajcarska, Nemačka, Finska, Francuska i Italija.
Poređenje sa najjeftinijim tržištima ipak najbolje pokazuje razmere globalnih razlika. Dok se u Hrvatskoj cena litra benzina meri u evrima, u Libiji, Iranu i Venecueli cena se i dalje meri u svega nekoliko američkih centi.
Zašto su razlike toliko velike?
Ogromne razlike na benzinskim stanicama nisu samo rezultat troškova proizvodnje i prerade nafte. GlobalPetrolPrices navodi da su razlike među državama pre svega posledica različitih poreza i subvencija na gorivo.
Sve zemlje izložene su međunarodnim cenama naftnih derivata, ali nakon toga države određuju sopstvenu poresku i energetsku politiku. Upravo zato ista osnovna sirovina na kraju može imati potpuno različitu maloprodajnu cenu.
U zemljama poput Libije i Irana država različitim oblicima subvencija održava izuzetno niske cene za stanovništvo. Sa druge strane, u evropskim zemljama značajan deo konačne cene litra goriva čine porezi i akcize.
Visoka davanja na gorivo državama obezbeđuju budžetske prihode, ali se koriste i kao deo saobraćajne i klimatske politike, kojom se nastoji smanjiti potrošnja fosilnih goriva i podstaći korišćenje javnog prevoza i drugih oblika mobilnosti.
Na osnovnu cenu goriva dodaju se akcize i porez na dodatu vrednost, a u mnogim poreskim sistemima PDV se obračunava i na iznos akcize. Zbog toga porezi i druga državna davanja mogu činiti veoma veliki deo konačne cene koju vozač plaća na benzinskoj stanici.
Kurir Biznis/Poslovni.hr
