Gde je najjeftinije gorivo u Evropi: Dve zemlje ubedljivi rekorderi, ovo je detaljan vodič ako planirate kolima na put
Cene goriva širom Evrope naglo su porasle usled krize na Bliskom istoku, a taj rast je naročito izražen od kraja februara do početka aprila 2026. godine. U tom periodu benzin je u proseku poskupeo oko 15 odsto, dok je dizel zabeležio još veći rast - približno 30 odsto na nivou Evropske unije.
Prema Nedeljnom biltenu Evropske komisije objavljenom 2. aprila 2026, koji obuhvata stanje zaključno sa 30. martom, prosečna cena Eurosupera 95 u EU dostigla je 1,871 evro po litru, dok je dizel u proseku koštao 2,076 evra po litru. Razlike među državama su značajne - cene dizela kreću se od 1,21 evro na Malti do čak 2,46 evra u Holandiji, koja zajedno sa Danskom i Nemačkom prednjači po najvišim cenama.
Pored Holandije, gde je dizel najskuplji, visoke cene beleže i Danska sa 2,36 evra, Nemačka sa 2,29 evra, Finska sa 2,27 evra i Belgija sa 2,23 evra po litru. Iznad proseka Evropske unije nalaze se i Austrija sa 2,20 evra, Francuska sa 2,19 evra, Irska sa 2,18 evra, Švedska sa 2,15 evra, kao i Litvanija i Grčka sa po 2,12 evra.
Gde su derivati najjeftiniji
S druge strane, Malta je ubedljivo najjeftinija sa cenom dizela od 1,21 evro po litru. Iza Malte slede Mađarska, Slovenija i Bugarska, gde dizel košta 1,62 evra. Ispod granice od 2 evra po litru dizel se prodaje i u Slovačkoj (1,69 evra), Španiji (1,78 evra), Kipru (1,84 evra), Hrvatskoj (1,88 evra), kao i u Češkoj (1,97 evra).
Sličan trend primećuje se i kod benzina. Cene Eurosupera 95 variraju od 1,34 evra na Malti do 2,33 evra u Holandiji, što potvrđuje da su ista tržišta i najskuplja i najjeftinija za obe vrste goriva. Među najskupljima su Danska sa 2,23 evra, Nemačka sa 2,13 evra i Finska sa 2,05 evra, dok su iznad 2 evra i Grčka (2,05 evra) i Francuska (2,01 evro po litru), prenosi Forbes.
Najnižu cenu benzina i dalje ima Malta sa 1,34 evra, a odmah iza nje je Bugarska sa 1,44 evra, što ukazuje na manje razlike nego kod dizela. Ispod 1,60 evra po litru benzin se prodaje u Sloveniji (1,51 evro), Mađarskoj (1,54 evra), Španiji (1,56 evra), kao i u Slovačkoj i Kipru, gde iznosi po 1,58 evra.
Poskupljenja pre i posle rata
Upoređivanjem cena pre početka američko-izraelskog napada 28. februara 2026. i onih s kraja marta vidi se značajan rast. Benzin je sa 1,64 evra 23. februara porastao na 1,87 evra 30. marta, dok je dizel u istom periodu skočio sa 1,59 evra na 2,08 evra. To konkretno znači rast od 14 odsto za benzin i čak 30 odsto za dizel.
Veliki deo maloprodajne cene goriva čine porezi. Prema analizi zasnovanoj na podacima od 16. marta 2026, porezi učestvuju sa 44,6 odsto u ceni dizela i sa 52,1 odsto u ceni benzina. Najveći poreski udeo kod benzina ima Slovenija sa 54,8 odsto, dok je najniži u Bugarskoj sa 43,9 odsto. Kada je reč o dizelu, najveći udeo poreza beleži Malta sa 54,3 odsto, a najmanji Estonija sa 37,6 odsto.
Treba naglasiti da se stvarni iznos poreza u evrima razlikuje od zemlje do zemlje, jer variraju i osnovne cene goriva pre oporezivanja.
Podaci Eurostata za 2024. godinu dodatno osvetljavaju strukturu tržišta vozila u Evropi. Od ukupnog broja novoregistrovanih automobila, 66,6 odsto čine vozila na benzin, 16,9 odsto na dizel, dok 13,5 odsto otpada na potpuno električna vozila.
Biznis Kurir/Dnevno.hr
