U kojoj državi u Evropi su najskuplje kirije? Cene divljaju, a potražnja guta ponudu
Pronalazak pristupačnog i pristojnog mesta za život postao je sve teži zadatak širom Evrope. Troškovi stanovanja danas odnose petinu prihoda prosečnog domaćinstva u Evropskoj uniji, dok je u nekim zemljama taj udeo znatno veći – u Grčkoj dostiže čak 35 odsto, pokazuju podaci Eurostata.
Rast cena zakupa predstavlja ogroman teret za građane. Tokom 2025. godine, kirije su u EU u proseku porasle za 3,1 odsto, ali je u pojedinim državama inflacija zakupa dostigla dvocifrene brojke.
"Ključna dinamika je vrlo jednostavna: potražnja raste brže od ponude", izjavila je za Kejt Everet-Alen, šefica odeljenja za evropska stambena istraživanja u agenciji Knight Frank.
"Pritisak na pristupačnost na tržištu prodaje nekretnina - posebno zbog toga što su kamatne stope na stambene kredite i dalje relativno visoke, primorao je više domaćinstava da iznajmljuju stanove, a to se naročito odnosi na one koji kupuju prvu nekretninu"
Unutar EU, prosečna stopa rasta cena zakupa kretala se od jedan odsto u Finskoj do zabrinjavajućih 17,6 odsto u Hrvatskoj. Pored Hrvatske, inflacija kirija bila je izrazito visoka i u Grčkoj (10 odsto), Mađarskoj (9,8 odsto), Bugarskoj (9,6 odsto) i Rumuniji (8,2 odsto).
Everet-Alen je istakla da je i sama ponuda pod velikim pritiskom. Poreske i regulatorne promene smanjile su interesovanje stanodavaca na nekim tržištima, dok zahtevi za energetskom efikasnošću i troškovi renoviranja dodatno otežavaju održavanje nekretnina za izdavanje. Ograničenja za kratkoročno izdavanje (poput AirBnb-a) pomažu tek neznatno, nedovoljno da bi se ponuda značajnije povećala.
Pored Finske (jedan odsto), godišnji rast kirija ostao je ispod proseka EU u Luksemburgu (1,6 odsto), Malti (1,7 odsto), Sloveniji (1,9 odsto), Nemačkoj (2,1 odsto), Danskoj (2,2 odsto), Francuskoj (2,3 odsto) i Španiji (2,4 odsto). Od četiri najveće ekonomije EU, jedino je Italija (3,8 odsto) zabeležila rast iznad evropskog proseka, ali za manje od jednog procentnog poena.
S druge strane, zemlje poput Češke (6,1 odsto), Letonije (5,7 odsto), Litvanije (5,6 odsto), Portugala (5,3 odsto), Švedske (5,3 odsto), Holandije (5,1 odsto) i Slovačke (5,1 odsto) beleže rast iznad 5 odsto.
"Povećanje kirija u 2025. godini pokrenuto je snažnom potražnjom, budući da su visoke cene nekretnina gurnule mnoge u sektor zakupa", objašnjava Mik Kalmet iz organizacije Global Property Guide. Prema njegovim rečima, rastući troškovi za same stanodavce, posebno one koji su zaduženi, postepeno su prebačeni na stanare, što je dodatno podiglo cene.
Tržišta sa manjom regulativom i ograničenijom ponudom beleže najveće skokove, dok zemlje sa kontrolom kirija ili već izuzetno visokim osnovnim cenama imaju sporiji rast.
Kurir/Euronews
