Anoreksija menja život cele porodice: Psihijatar upozorava da bolest počinje već sa 12 godina
Iako je mnogi povezuju isključivo sa željom za mršavošću, anoreksija je najsmrtonosnija psihijatrijska bolest. Može da počne već u ranom tinejdžerskom uzrastu, a posledice ne ostavlja samo na telo već i na psihičko zdravlje, porodicu i čitav život obolele osobe. U susret Svetskom danu borbe protiv poremećaja ishrane (2. juna), prim. dr Marija Đurović, psihijatar i subspecijalista psihoterapije, govori o simptomima koje ne treba zanemariti i objašnjava zašto je rano lečenje od presudnog značaja.
- Osobe koje boluju od anoreksije se plaše da se ne ugoje, boje se hrane, povećane telesne mase, boje se da, jednom kada počnu da jedu, neće moći da stanu. U osnovi je dominantni simptom strah. Pored toga prisutno je osećanje stida i inferiornosti. To su duboki nesvesni strahovi koje treba istražiti i razumeti - objašnjava prim. dr Đurović.
Uz malu telesnu masu, strah od hrane i gojaznosti idu i određene kompenzatorne metode koje se koriste pored gladovanja, kao što su namerno povraćanje, preterana fizička aktivnost, zloupotreba laksativa i diuretika. Među čestim posledicama bolesti je i gubitak menstrualnog ciklusa.
- Pored ovih simptoma, one imaju jednu preokupiranost mislima o hrani i kalorijama. Po ceo dan računaju koliko kalorija smeju, a koliko ne smeju da unesu. Imate apsurd da osoba ima 32 ili 33 kilograma, a neće da jede ulje ili neku drugu namirnicu da se ne bi ugojila. To je potpuni pomak od realnosti - sugeriše psihijatar.
Anoreksiju prate i brojni psihijatrijski simptomi poput depresivnosti, nezadovoljnosti, izraženog straha, anksioznosti, gubitka socijalnog interesovanja i povlačenja.
- One se slabo druže. Karakteriše ih i izraženi perfekcionistički stil. Sve mora da bude najbolje. Najbolji đaci, najbolje ocene. Ali perfekcinizam traje dok bolest ne uzme maha. Posle se zatvaraju u svoj svet i više nema prostora ni za druženje ni za učenje, takoreći ni za šta drugo osim za bolest. Bolest postaje dominantna u životu ovih osoba - naglašava psihijatar.
Počinje već u dvanaestoj godini života i, ako se ne leči, može da postane hronična bolest. To može da bude celoživotni poremećaj sa kojim se osobe godinama bore i imaju sve navedene simptome.
- Ono što je isto važno jeste da se porodica potpuno menja. Onda nemate samo bolesnika, nego imate i porodicu koja se na neki način razboli - sugeriše prim. dr Đurović.
Zajednička nit svih poremećaja ishrane
Anoreksija je najsmrtonosnija psihijatrijska bolest. I ostali poremećaji ishrane nose sa sobom različite rizike, ali od anoreksije bukvalno može da se umre. To je jako važno napomenuti, ističe naša sagovornica, i smrtnost se kreće čak do 15 odsto.
- Do smrti dolazi kao posledica gladovanja, namernog povraćanja i disbalansa elektrolita. Usled gladovanja dolazi do zatajivanja srca i hipoglikemijske kome, što može da vodi u smrt, ili eventualno, mada ređe, kao posledica suicida.
U suštini svih poremećaja ishrane leže psihološki, emocionalni problemi, sve ostalo su simtomi, dodaje.
- Da li je neko gojazan, da li je jede previše, premalo, da li namerno povraća hranu… to su simtomi. Možemo reći da su oni vrh ledenog brega, ono što vidite. A to što vidite je jedna mala mrvica svega onoga što je u stvari ispod. Time što ne vidimo, je zapravo ono s čime moramo da se bavimo - poručuje prim. dr Marija Đurović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
