Dijaspora nam diže cene stanova: Zaboravite na izbeglice sa Bliskog istoka, stručnjak otkriva kako će haos u zapadnoj Evropi direktno uticati na kirije u Srbiji

Nakon turbulentnog perioda i vrtoglavog rasta cena zakupa nekretnina koji je usledio 2022. godine usled sukoba u Ukrajini, tržište u Srbiji konačno ulazi u mirniju fazu. Ipak, sa rasplamsavanjem novih geopolitičkih kriza, posebno na Bliskom istoku, građani i zakupci sa strepnjom postavljaju pitanje da li nas očekuje novi talas migracija i posledični skok cena kirija? Stručnjaci za sada smiruju situaciju, najavljujući stabilnost, ali uz blage korekcije uslovljene isključivo ekonomskim faktorima.

Za razliku od potresa kojima smo svedočili u bliskoj prošlosti, aktuelna slika na tržištu nekretnina uliva znatno više sigurnosti i zakupcima i stanodavcima.

- Kada govorimo o zakupu, trenutno je potpuno stabilno. Nema nikakvih ni skokova ni padova - ističe Mirkulovski i podseća da su veliki skokovi iz 2022. godine bili direktna posledica ogromnog priliva izbeglica, što trenutno nije slučaj.

Dolazak velikog broja državljana Rusije i Ukrajine preko noći je promenio pravila igre, brišući dotadašnje standarde kada su u pitanju cene mesečnih renti, posebno u Beogradu i Novom Sadu. Danas, sa novim žarištima na globalnoj mapi, strah od ponavljanja sličnog scenarija je opravdan, ali, prema rečima struke, neutemeljen na trenutnim podacima.

Kada je reč o odnosu ponude i potražnje, Mirkulovski situaciju opisuje kao blagu potražnju:

- Imamo jednu stabilnost što se tiče rente. Mogu da se nađu stanovi, naravno ne po najpovoljnijim cenama koje su nekad važile, ali potražnja je umerena. To nije situacija iz 2022. godine kada stanova prosto nije bilo i nisu mogli da se nađu, ali nije ni situacija od pre četiri ili pet godina kada ste stvarno mogli da birate šta ćete iznajmiti.

Uticaj sukoba na Bliskom istoku na domaće tržište

Jedno od ključnih pitanja koje se nameće jeste da li će ratni sukobi na Bliskom istoku pokrenuti nove migracione talase koji bi preplavili naše tržište nekretnina. Prema rečima našeg sagovornika, direktan uticaj na Srbiju u tom smislu se ne očekuje.

Praveći paralelu sa ukrajinskom krizom, Mirkulovski objašnjava zašto su Rusi i Ukrajinci birali upravo Srbiju, a zašto to neće biti slučaj sa migrantima sa Bliskog istoka:

- Ukrajinska kriza je na nas direktno uticala jer se njihovo stanovništvo opredeljivalo za migraciju u našu državu koja je takođe pravoslavna. Rusi i Ukrajinci, na primer, uopšte nisu u tolikoj meri odlazili u Hrvatsku koja je blizu, ili u Sloveniju, već baš kod nas - objašnjava Mirkulovski.

Za razliku od državljana zemalja bivšeg SSSR-a, Srbija nije primarna meta za ljude sa Bliskog istoka.

- Ne verujem da će migracije iz zaliva ići direktno ka nama. Može biti prevashodno zapadna Evropa, gde je bolji socijalni program i gde su bolji uslovi rada i zaposlenja - dodaje on.

Fenomen "prelivne migracije"

Iako ne očekujemo direktan priliv migranata sa Bliskog istoka u potrazi za najmom stanova, Mirkulovski upozorava na jedan vrlo specifičan, indirektan ekonomski mehanizam koji može uticati na domaće tržište, fenomen prelivne migracije.

Ukoliko narod sa Bliskog istoka masovno krene put zapadne Evrope, to će neminovno dovesti do pritiska na tamošnje tržište nekretnina, a samim tim i "prelivno" na naše.

- Naša dijaspora, pod potiskivanjem cena koje tamo neminovno rastu, i kada je reč o zakupu i o kupovini, može odlučiti da seli kapital i investira u našu državu. Ljudi iz dijaspore bi se mogli vraćati ili jednostavno preusmeriti svoj novac ovde. To je nešto što prelivno može da se desi - pojašnjava stručnjak.

Šta očekuje zakupce u 2026?

Iako dramatičnih skokova usled manjka stanova neće biti, to ne znači da će cene kirija ostati potpuno zamrznute. Glavni okidač za korekciju cena u narednom periodu mogla bi da bude, očekivano, inflacija.

Na pitanje da li će kirije rasti ili stagnirati, Mirkulovski ima jasan ekonomski rezon:

- Svake godine kirija raste sa cenom novca. Ako novac gubi vrednost zbog inflacije, kirija se mora korigovati kako bi zadržala svoju realnu vrednost.

Kada je u pitanju rast, naš sagovornik predviđa da bi on mogao iznositi od 5 do 7 odsto.

- Može se desiti da cene porastu za nekih 5 do 7 odsto, kolika je trenutna inflacija. Da li će inflacija ostati na tom nivou ili će imati neki veliki skok, zavisi isključivo od makroekonomije, politike i globalnih dešavanja - zaključuje Mirkulovski.

Biznis Kurir