Ovo je najotporniji pod na tržištu: Nema fuga, traje decenijama i lako se održava, a evo koliko košta kvadrat zajedno sa postavljanjem
Vinil u rolni najčešće nalazi primenu u bolnicama, školama, vrtićima i sličnim objektima, a kvalitetna priprema podloge, pravilna izrada sokli i zavarivanje spojeva imaju ključnu ulogu u dobijanju dugotrajne i higijenski sigurne podne obloge.
Zbog otpornosti, lakog održavanja i dugog životnog veka, vinil predstavlja veoma dobro rešenje za podove u javnim i polujavnim prostorima sa velikom frekvencijom ljudi, poput zdravstvenih ustanova, obrazovnih objekata i sličnih prostora.
Postavlja se ili u pločama ili u rolnama, u zavisnosti od namene prostora i sistema koji se bira.
Vinil u rolni se uglavnom proizvodi u širinama od dva metra, dok je standardna debljina materijala približno 2 milimetra.
Proces lepljenja vinila
Najvažniji korak pre postavljanja jeste pravilna priprema podloge. Površina mora biti potpuno ravna, jer će se svaka neravnina kasnije videti na završnom sloju poda. Na cementnu košuljicu prvo se nanosi nivelaciona masa, odnosno nivelin, prosečne debljine oko 3 milimetra. Kada se osuši, podloga se brusi i polira, a eventualna oštećenja i nepravilnosti dodatno se popravljaju.
Pored standardnih podnih lajsni, vinil u rolni može da se podigne uz zid i formira soklu, što je naročito praktično u prostorima gde je higijena posebno važna. Na taj način izbegavaju se klasični uglovni spojevi, pa je čišćenje jednostavnije i efikasnije.
Spoj između poda i zida često se izrađuje sa zaobljenim prelazom, takozvanom rundom, kako bi se sprečilo zadržavanje nečistoća u uglovima. Takvo rešenje je standard u vrtićima, školama, bolnicama i laboratorijama.
Postavljanje vinila na zidove počinje laserskim obeležavanjem visine sokle.
U ugao između zida i poda postavlja se formatizer, odnosno PVC profil sa radijusom koji omogućava blag i zaobljen prelaz između horizontalne i vertikalne površine.
Spojevi između rolni obrađuju se frezom, mašinom koja pravi kanal za zavarivanje, nakon čega se termički zavaruju PVC varilačkom žicom.
Na podlogu se nazubljenom gletericom nanosi jednokomponentni lepak za PVC obloge, dok se za zid koristi neoprenski lepak.
Na gornji deo sokle postavlja se završna lajsna, takozvana kapa. Nakon nanošenja, lepak treba da odstoji oko 15 minuta, odnosno do faze koju preporučuje proizvođač. Zatim se prva rolna razvlači prema zidu, uz ostavljanje viška materijala kako bi sokla mogla pravilno da se oblikuje.
Po potrebi, vinil se dodatno zagreva fenom kako bi bio savitljiviji i lakše se prilagodio zaobljenom prelazu. Materijal se seče skalpelom, a nakon postavljanja pod se pritiska plutom za peglanje PVC poda kako bi se izbacio vazduh i omogućilo potpuno prijanjanje vinila uz podlogu.
Spojevi između rolni zatim se ponovo obrađuju frezom radi pravljenja kanala za zavarivanje, nakon čega se termički popunjavaju PVC varilačkom žicom. Kada se spoj ispuni PVC trakom, specijalnim skalpelom se dva puta prelazi preko nje kako bi se spoj izravnao sa površinom poda. Na taj način dobija se kompaktna i vodonepropusna završna površina.
Cene postavljanja vinila u rolnama
Orijentaciona cena lepljenja vinila u rolni, zajedno sa lepkom i radovima, trenutno se kreće između 6 i 7 evra po kvadratnom metru.
Izrada vinil sokli, sa uključenim formatizerom i završnom kapom, košta približno 3 evra po dužnom metru.
Cena samog vinila u rolnama zavisi od proizvođača, klase habanja i kvaliteta materijala, a najčešće se kreće u rasponu od oko 15 do 25 evra po kvadratnom metru.
Biznis Kurir/Gradnja
