Reparacija ili nova stolarija: Kompletan vodič za obnovu starih vrata i prozora - tačna računica šta se više isplati

Reparacija, odnosno obnova stare stolarije, kao što su profilisana vrata i prozori, zahteva dosta vremena i truda, zbog čega se majstori nerado odlučuju za ovakve poslove. Ipak, kvalitetna stara stolarija od punog drveta vredi da se obnovi umesto da se zameni novom, naročito u objektima koji se nalaze u centralnim delovima grada.

Kako bi se ubrzao proces, preporučuje se da se krila vrata i prozora skinu i, ukoliko je moguće, obrađuju u radionici, dok se štokovi koji su vezani za zidove obrađuju na licu mesta. Pukotine koje se najčešće javljaju na spojevima dasaka popunjavaju se drvenim kajlama i lepkom. Kajle se ubacuju u pukotine pomoću gumenog čekića, a višak drveta koji prelazi ravan površine se uklanja.

Krila vrata i prozora skinite i ako je moguće završite u radionici, a štokove, koji su vezani za zidove, radite na licu mesta. Ove kajle i lepak imaju ulogu da popune veće pukotine kako bi sloj gita, koji se nanosi kasnije, bio tanji i kako bi se sprečilo njegovo pucanje.

Gitovanje starih vrata i prozora

Nakon što su veće nepravilnosti popunjene drvetom, prelazi se na gitovanje. U ovom slučaju koristi se body git, koji je izuzetno čvrst (koristi se i u auto-industriji), jer će završna obrada biti pokrivna boja. Za gitovanje se koristi mala špahtla.

Kada se git osuši, pristupa se prvom šmirglanju. Veće površine obrađuju se električnom šlajfericom, dok se detalji poput lajsni, ivica i uglova obrađuju ručno. Važno je krenuti sa grubljim šmirglama, a zatim prelaziti na finije.

Prvo šmirglanje obavlja se granulacijom 120 (150). Nakon toga se površina pregleda, pa se eventualne sitne nepravilnosti ponovo gituju. Zatim sledi drugo šmirglanje, finijom šmirglom granulacije 180 (220).

Nanošenje temelja i gitovanje

Sledeći korak je nanošenje prvog sloja temelja, najčešće pomoću kompresora ili pištolja. Izbor boje temelja zavisi od završne nijanse, za svetle boje koristi se beli, a za tamnije crni temelj. Kada se temelj osuši, ponovo se nanosi git, ovog puta beli, kako bi se izbegle kasnije fleke. Nakon toga sledi dodatno brušenje najfinijom šmirglom granulacije 220 (320).

Tek nakon što se utvrdi da je površina potpuno ravna, bez pukotina i neravnina, može se preći na završno farbanje. Nanosi se druga ruka temelja, nakon sušenja se ponovo pregleda, gituje belim gitom i brusi. Tek nakon što se utvrdilo da je površina ravna i bez prslina i neravnina, stolarija je spremna za finalno farbanje.

Farbanje štokova

Farbanje štokova na licu mesta obavlja se kompresorom. Pošto se radi u prostoru, neophodno je zaštititi okolne zidove, kao i staklene površine, folijom i krep trakom. Elemente koji mogu da se demontiraju, poput krila vrata i prozora, najbolje je farbati u radionici. U ovom slučaju korišćena je bela boja RAL 9010 u mat varijanti.

Naravno, ne očekujete da će stolarija biti idealna i “kao nova” ali će izgledati prelepo jer će stara vrata zasijati u osveženom izdanju.

Ako planirate zamenu kvaka, važno je na početku proveriti da li postojeće rupe odgovaraju novim modelima. Kod starijih brava rupe su često veće, pa ih je potrebno zatvoriti i potom izraditi nove odgovarajućih dimenzija.

Da li se isplati reparacija stare stolarije

Cena reparacije najviše zavisi od vremena potrebnog za izvođenje radova, a manje od količine materijala. Proces je dugotrajan i često se odvija na licu mesta.

Zbog toga su troškovi relativno visoki. Na primer, ako nova profilisana vrata od MDF-a koštaju oko 600 evra, obnova starih vrata iznosi oko 400 evra. Kod visokih dvokrilnih vrata, kakva su česta u starijim zgradama, nova koštaju oko 1.200 evra, dok reparacija iznosi oko 800 evra.

Ipak, obnovljena vrata imaju veću vrednost od novih, jer su izrađena od punog drveta, za razliku od MDF-a. Osim toga, očuvanje tradicionalnog izgleda i zanatskih tehnika doprinosi posebnom ambijentu i daje prostoru autentičnost i eleganciju.

Biznis Kurir/Gradnja.rs