Kupiš stan u izgradnji, posle ga prodaš i zaradiš 10.000 evra: Da li je ovo najbrža laka zarada u Srbiji?

Ovo pitanje sve češće se postavlja među onima koji imaju određeni kapital i razmišljaju o ulaganju u nekretnine, ali i strah od toga da li je tržište već "prenaduvano“.

Osnovni koncept je jasan: pronaći pouzdanog investitora sa dobrim portfoliom, kupiti manji stan u izgradnji (uz parking mesto), sačekati godinu ili dve do završetka radova i zatim prodati po višoj ceni. Prema zagovornicima ove strategije, u idealnim uslovima može se zaraditi i nekoliko desetina hiljada evra.

Međutim, odmah se otvaraju ključna pitanja: kako se zaštititi ako investitor kasni, šta ako tržište uspori, i da li kupac ima ikakvu realnu sigurnost ako gradnja stane?

Jedan od učesnika diskusije upozorava da kupci u praksi nemaju hipoteku niti čvrsto obezbeđenje, jer plac nije njihov, a novac od „predprodaje“ investitori mogu slobodno da koriste. U slučaju problema, kupac se faktički nalazi u ulozi neformalnog suinvestitora – ali bez prioriteta u naplati.

Konkretan primer: koliko se zaista zarađuje?

Jedan korisnik je izneo detaljan primer iz Beograda:

Stan od 50 kvadrata kupljen 2022. godine po ceni od 3.000 evra po kvadratu

Garažno mesto: 25.000 evra

Ukupna investicija sa troškovima: oko 176.500 evra

Rok izgradnje: skoro četiri godine, uz kašnjenja

Prodajna cena po završetku: oko 238.000 evra

Bruto dobit u ovom slučaju iznosila je oko 61.500 evra, ali kada se uračunaju vreme čekanja, porez na kapitalnu dobit i inflacija, prosečan godišnji prinos ispada oko 9 odsto.

To je, kako navode učesnici rasprave, manje nego dugoročni istorijski prinos berze (poput S&P 500), ali sa znatno većim operativnim i pravnim rizikom.

Strah od "jutra posle buma"

Više komentatora podseća na iskustva iz perioda ekonomske krize 2007–2008, kada su neki investitori ostali „zarobljeni“ sa poslednjim kupljenim stanom koji nisu mogli da prodaju bez gubitka. Iako su prethodnih godina uspešno okretali kapital, jedan loš tajming bio je dovoljan da poništi raniju dobit.

Posebnu neizvesnost unosi i tema legalizacije – ukoliko se na tržištu u kratkom roku pojavi veliki broj dodatnih nekretnina, ponuda bi mogla značajno da poraste, što bi izvršilo pritisak na cene.

Da li su cene realne?

Neki učesnici diskusije smatraju da su trenutne cene u Beogradu naduvane i da ne mogu dugoročno da se održe. Jedan komentar navodi da bi „normalna“ cena stana od 50 kvadrata, koju prosečan građanin može da otplaćuje 20 do 30 godina, trebalo da bude između 120.000 i 140.000 evra.

Suprotno tome, agencije i deo investitora i dalje tvrde da će cene nastaviti da rastu, ali skeptici u tome vide pre svega pokušaj očuvanja postojećeg biznisa.

Zaključak: nije brza lova

Zaključak većine učesnika rasprave je da kupovina stana u izgradnji nije loša investicija, ali da više ne predstavlja sigurnu i brzu zaradu kao ranijih godina. Najveći rast cena već se desio između 2021. i 2025, a budući prinosi verovatno će biti skromniji, uz realan rizik da se kapital na neko vreme „zamrzne“.

Za one sa kešom, strpljenjem i dobrom procenom investitora – može da se isplati. Za sve ostale, pogrešan tajming ili loša procena mogu skupo da koštaju.

Biznis Kurir