MOŽE LI DA SE PRODA ILI NASLEDI PARKING MESTO ISPRED ZGRADE? Da li su građani obavezni da plaćaju porez za ovu nepokretnost?
Iako sve češće postaju predmet trgovine, parking mesta – posebno ona van zatvorenih garaža – ne podležu istoj zakonskoj obradi kao stanovi ili poslovni prostori.
O tome kakav je status parking mesta u katastru i šta zaista znači upis „trajnog korišćenja“, za naš Kurir govori Miloš Bjelanović, v.d. pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
- Pre svega, kada se govori o trajnom korišćenju parking mesta, misli se na prostore za parkiranje na otvorenim delovima parcela, dakle ne unutar objekata. Takva parking mesta se ne mogu upisati u katastar kao nepokretnost u svojini, kao što je to slučaj sa stanovima, lokalima, garažama ili garažnim mestima - kaže Bjelanović.
Za razliku od garažnih mesta, koja su u potpunosti izjednačena sa drugim nepokretnostima i mogu biti predmet kupovine, prodaje, poklona i nasledstva – parking mesta van objekta nemaju takav pravni status, naveo je on.
- Zakon o planiranju i izgradnji, nakon izmena iz 2018. godine, poznaje institut prenosa prava trajnog korišćenja parking mesta. Ipak, to pravo se ne može upisati u katastar kao pravo svojine. Moguće je samo zabeležiti postojanje ugovora o prenosu tog prava, ali ta zabeležba ne predstavlja dokaz sticanja stvarnog prava - navodi.
Drugim rečima, iako građani mogu međusobno preneti pravo trajnog korišćenja parking mesta i taj ugovor zabeležiti, ta vrsta upisa ne pruža pravnu sigurnost kao klasičan upis svojine u katastar.
- U pitanju je upis određene činjenice, a ne pravo u pravnom smislu. Zbog toga postoji izvesna pravna nesigurnost koja se u budućnosti mora rešiti sistemski, kroz izmenu propisa i prilagođavanje digitalnim katastarskim standardima - objašnjava Bjelanović.
Na pitanje da li vlasnik takvog parking mesta može slobodno da ga proda ili pokloni, naš sagovornik ističe da se to pitanje nalazi u nadležnosti javnih beležnika, dok poreski aspekt takvih transakcija reguliše Poreska uprava.
- U ovom trenutku, tržište funkcioniše, ali pravni status tih prenosa ostaje upitan. Zabeležba ugovora u RGZ ne znači i sticanje prava, što mnogi građani ne znaju - upozorava Bjelanović.
Za kraj, on naglašava da je potrebno razlikovati parking mesta u objektima – koja imaju status posebnih delova objekta i upisuju se kao i svaka druga nepokretnost – od onih na otvorenom, koja su i dalje pravno nedovoljno definisana.
Stručnjak za nekretnine iz Privredne komore Srbije Milić Đoković kaže da parking mesto ne može da se knjiži kao garažno.
- Kupci parking mesta kupuju uz nepokretnost tj. stan, u dogovoru sa investitorima. Obično se radi o prostoru betona od 10 do 12 kvadrata na koje vlasnik stana polaže pravo i koristi ga kao parking za svoje vozilo. Ovo parking mesto vlasnik nekretnine ne može da proda kao zasebnu nepokretnost, kao što je slučaj sa garažnim mestom. Svakako, naslednici vlasnika stana mogu da dobiju i parking mesto u sklopu stana kao sopstvenu, naslednu imovinu, a vlasništvo nad parking mestom je regulisano ugovorom sa investitorom – objasnio je Đoković.
- Porez na imovinu za parking mesto plaća se samo ako je to mesto uknjiženo kao posebna nepokretnost, odnosno ako postoji kao samostalna jedinica u katastru.
- Ukoliko nije uknjiženo, formalna poreska obaveza ne postoji, što dovodi do toga da jedni plaćaju, a drugi ne – bez direktnih posledica. Problem leži u neujednačenoj praksi evidencije i tumačenja, a ne u izbegavanju obaveza – izjavio je bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić, i time razrešio dilemu plaćanja poreza za ovu vrstu vlasništva.
biznis.kurir.rs
