Slušaj vest

Ume­sto da Be­zi­stan ko­nač­no bu­de re­no­vi­ran ka­da i Trg Ni­ko­le Pašića, taj ne­be­zbed­ni pro­laz, ru­glo u stro­gom cen­tru gra­da, i da­lje je na če­ka­nju. Ka­da će po­če­ti sre­đi­va­nje naj­bli­že ve­ze Te­ra­zi­ja i Tr­ga Ni­ko­le Pa­ši­ća, či­ji se ko­ma­di pla­fo­na sva­ke go­di­ne ob­ru­ša­va­ju, a na po­lo­mlje­nim plo­ča­ma na hiljade pro­la­zni­ka ko­ji tu­da idu sva­kog da­na mo­že la­ko da se sa­ple­te i po­vre­di, ni­ko se ne usu­đu­je da pre­ci­zi­ra. I uprkos to­me što je Be­zi­stan od 2020. go­di­ne deo kul­tur­nog do­bra – pro­stor­ne kul­tur­no-isto­rij­ske ce­li­ne Te­ra­zi­je.

Za ure­đe­nje tog pro­sto­ra čak po­sto­ji i idej­ni pro­je­kat, ali rad­ni­ci, sem onih ko­ji su ga po­čet­kom no­vem­bra, po­sle trage­di­je na Že­le­znič­koj sta­ni­ci u No­vom Sa­du, de­li­mič­no ogra­di­li jer je pla­fon na po­je­di­nim me­sti­ma sklon pa­du, tamo go­di­na­ma ne za­la­ze. Nje­gov naj­ve­ći pro­blem i pred­u­slov za do­la­zak maj­sto­ra je­ste re­ša­va­nje imo­vin­sko­-prav­nih od­no­sa zbog ko­jih sve to­li­ko sto­ji da se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će da se sa pri­vat­nim vla­sni­ci­ma ko­ji po­la­žu pra­vo na svo­ji­nu u tom pro­la­zu, ali ima­ju i oba­ve­zu da odr­ža­va­ju deo ko­ji im pri­pa­da, go­di­na­ma ne na­la­zi za­jed­nič­ki je­zik. Ili ni­je bi­lo vo­lje da se taj pro­blem re­ši ka­ko bi se do­bi­la nji­ho­va sa­gla­snost bu­du­ći da je pla­nom od­re­đe­na jav­na na­me­na tog pro­sto­ra ko­ji je ne­ka­da dav­no bio me­sto za dru­že­nje i pre­dah. Sa­da se kroz de­va­sti­ra­ni Be­zi­stan sa­mo pro­tr­ča­va, a mra­čan i pr­ljav slu­žio je i kao ne­for­mal­ni par­king.

– Raz­go­va­ra se sa su­vla­sni­ci­ma na par­ce­li ka­ko bi­smo od njih do­bi­li sa­gla­snost da mo­že­mo da poč­ne­mo rekonstrukciju Be­zi­sta­na i Čav­ke­to­vog pro­la­za. Ne bi­smo se usu­di­li da po­tvr­di­mo da će re­kon­struk­ci­ja po­če­ti u to­ku sle­de­će go­di­ne – re­kli su ne­zva­nič­no u Grad­skoj upra­vi.

dmrrgigxuac0wiy.jpg
Čitalac Kurira/Ljilja Pašić 

Pre­go­va­rač je Ra­do­slav Mar­ja­no­vić, pred­sed­nik op­šti­ne Sta­ri grad, na či­joj se te­ri­to­ri­ji Be­zi­stan na­la­zi, ko­ji ka­že da je pret­hod­nih me­se­ci stu­pio u kon­takt sa ve­ći­nom od de­set su­vla­sni­ka tog pro­sto­ra, ma­hom fir­mi ko­je su ku­pi­le okol­ne zgra­de i vla­sni­ci su, osim gra­da, od­no­sno dr­ža­ve, de­la Be­zi­sta­na.

– Bli­zu smo to­ga da do­bi­je­mo sa­gla­sno­sti pri­vat­nih vla­sni­ka ka­ko bi grad mo­gao da sve pri­pre­mi za po­če­tak rekonstruk­ci­je Be­zi­sta­na. Vo­lja da se on što pre ure­di ne do­vo­di se u pi­ta­nje – is­ti­če Mar­ja­no­vić.

Šta je pred­vi­đe­no re­še­njem And­zor in­že­nje­rin­ga, fir­me iz No­vog Sa­da ko­ja je idej­ni pro­je­kat za ure­đe­nje Be­zi­sta­na gra­du is­po­sta­vi­la 2018. go­di­ne i ta­da je pro­ce­nje­na vred­nost ra­do­va bi­la oko 71 mi­li­on di­na­ra ne­to?

Pro­je­kat And­zor in­že­nje­rin­ga osim Be­zi­sta­na ob­u­hva­tio je i Čav­ke­tov pa­saž, pro­stor od oko 14.000 kva­drat­nih metara, u ko­jem je tre­ba­lo uklo­ni­ti žar­di­ni­je­re, ki­o­ske, ogra­di­ce, uve­sti ze­le­ni­lo i ur­ba­ni mo­bi­li­jar. Za nat­kri­ve­ni deo predviđeno je po­plo­ča­va­nje ka­me­nom ot­por­nim na ko­ri­šće­nje.

U pro­jek­tu ni­je bi­la fon­ta­na sa skulp­tu­rom "De­voj­ka sa školj­kom", de­lo va­ja­ra Alek­san­dra Za­ri­na ko­je kra­si Be­zi­stan od 1957. go­di­ne, jer je re­kon­stru­i­sa­na pre de­se­tak go­di­na. Ta­da je sre­đe­no ste­pe­ni­šte i kru­žni pla­to sa mre­ža­stim kro­vom ko­ji je osmi­slio ar­hi­tek­ta Vla­de­ta Mak­si­mo­vić i u nje­go­vu sre­di­nu je po­sta­vio fon­ta­nu s bron­za­nom skulpturom. To su bi­li je­di­ni ko­zme­tič­ki za­hva­ti u pro­la­zu u po­sled­nje tri de­ce­ni­je.

biznis.kurir.rs/Politika