Lokali zjape prazni, a cene ne padaju: Evo koliko košta iznajmljivanje poslovnog prostora u Beogradu
Praznih lokala je sve više u Beogradu. Neki čekaju zakupca mesecima, godinama, a neki su promenili namenu ili jednostavno ostali van poslovne mape grada. Iza jedne prazne radnje često stoji mnogo veća priča, o tome kako se menja grad, ali i način na koji se u njemu živi i troši.
Više od milion kvadratnih metara poslovnog prostora u Beogradu je slobodno. Najam je od 50 do 100 evra po kvadratnom metru, a u tržnim centrima je i skuplje. Uz sve to, treba plaćati i komunalije.
Zakupci se pitaju da li je to uopšte dobra investicija, zašto su lokali prazni i da li je to zbog visokih kirija ili teškog poslovanja.
Agent za nekretnine Nebojša Rapaić kaže da je stanje sa cenama na tržištu stabilno.
- Cene su različite u zavisnosti od prostora, kvaliteta ili namene. Iznajmljivanje lokala na atraktivnim lokacijama, kao što je Bulevar kralja Aleksandra do Pravnog fakulteta, glavne ulice poput Knez Mihailove, Terazija i šoping molova, imaju najveću cenu - objasnio je Rapaić.
Kako kaže, u poslovnom svetu se najčešće odlučuju za iznajmljivanje umesto za kupovinu prostora.
- Kod lokala je najbitnija pozicija, odnosno, da li lokal pravi promet ili ne. Nije toliko bitan ni kvalitet koliko promet, a promet prave lokali koji su prizemni i na ulici - napominje Rapaić.
Ko brine o lokalima u zgradi
U nekim starim zgradama postojali su zajednički lokali koji su uglavnom privatizovani, a danas se takav prostor naziva zajedničkim prostorijama i stanari plaćaju njihovo održavanje.
U većini slučajeva, vlasnici lokala u novogradnji su investitori koji zadrže lokal da bi ga izdavali.
Profesionalni upravnik zgrade Sergej Božović kaže da stambena zajednica ima obavezu da vodi računa o zajedničkim instalacijama.
- Ako u lokalu dođe do curenja zajedničkih instalacija, stambena zajednica mora da reaguje, a lokali su u obavezi da plaćaju troškove održavanja. Imamo poslovne prostore koji su prazni, ali i čitave roštiljnice i frizerske salone koji se daju u zakup - pojasnio je Božović.
Onlajn kupovina i tržni centri preuzeli tržište
Tržni centri i onlajn poslovanje ispraznili su lokale u centralnim gradskim ulicama. Garderoba i hrana sve se više kupuju preko interneta.
Rad od kuće je sve popularniji, pa se ni kancelarijski prostor ne izdaje kao nekada. Ugostitelji biraju šaltersku prodaju, ali i dostavu hrane preko interneta.
Moderan način života i visoke kirije, računi i održavanje - kada se sve sabere, zakup lokala je danas sve ređi izbor.
Biznis Kurir/RTS
