Njiva u Srbiji sada košta kao suvo zlato! Ovo je cena za hektar oranice u Vojvodini, skuplja od nje samo je zemlja u Raškom okrugu

Vojvodina i Beograd i dalje drže apsolutni primat u vrednosti i međugodišnjem rastu cenanjiva širom zemlje, a plodne ravnice predvode po skupoći pa je u Južnobačkom okrugu prosečna cena 14.650 evra po hektaru.

Banatske oranice su doživele najveći bum, pa tako Južnobanatski okrug beleži snažan rast od čak 15,16 odsto, sa medijanom od 10.620 evra i prosekom od 11.190 evra po hektaru. Srednjobanatski okrug beleži umereniji rast od 2,66 odsto, sa medijanom od 9.870 evra i prosečnom cenom od 9.710 evra po hektaru. U Severnobanatskom okrugu, registrovana medijana iznosi 8.840 evra, a prosek 9.050 evra po hektaru, uz godišnji rast od 1,93 odsto, čime se ukupni vojvođanski prosek zaokružuje na stabilan opšti rast od 6,50 odsto, uz medijanu od 11.280 evra i prosečnu cenu od 11.960 evra po hektaru, piše novosadski Dnevnik.

U regionu Šumadije i Zapadne Srbije cene pokazuju veliku dinamiku i varijacije, iako je ceo region zabeležio ukupan pad od 7,97 odsto, sa opštom medijanom od 4.730 evra i prosečnom cenom od 5.810 evra po hektaru.

Raški okrug se ističe sa umerenom medijanom od 9.700 evra, ali i ekstremno visokom prosečnom cenom koja dostiže čak 15.820 evra po hektaru, uprkos padu od 10,70 odsto. Zlatiborski okrug beleži snažan skok od čak 22,07 odsto, sa medijanom od 6.000 evra i prosekom od 8.390 evra po hektaru. U Mačvanskom okrugu poljoprivredno zemljište raste za 7,91 odsto i dostiže medijanu od 6.520 evra i prosečnu cenu od 7.950 evra po hektaru, dok Moravički okrug drži beleži pad od 13,43 odsto, ostvarujući medijanu od 5.960 evra i prosek od 7.340 evra po hektaru.

U Beogradu parcele najskuplje

Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) prometovan je na teritoriji gradske opštine Zemun (Grad Beograd) po ceni od 13 evra po metru kvadratnom.

Najveća ugovorena vrednost poljoprivrednog zemljišta (kultura njiva) iznosila je 1,3 miliona evra, ostvarena je na teritoriji gradske opštine Surčin (Grad Beograd), a predmet prodaje bile su parcele ukupne površine 109 hektara.

Značajniji padovi cena pronalaze se u Rasinskom okrugu, koji beleži minus od 12,35 odsto sa medijanom od 4.340 evra i prosekom od 6.110 evra po hektaru, kao i u Šumadijskom okrugu gde pad od 12,04 odsto ostavlja medijanu na 4.430 evra, a prosečnu cenu na 5.450 evra po hektaru. Kolubarski okrug se nalazi na uzlaznoj putanji sa rastom od 8,10 odsto, što donosi medijanu od 4.530 evra i prosek od 5.360 evra po hektaru, dok Pomoravski okrug beleži visok skok od 21,45 odsto i zatvara ovaj region sa medijanom od 3.770 evra i prosekom od 4.640 evra po hektaru.

Južna i Istočna Srbija beleže ukupan regionalni rast od 12,48 odsto, podižući opšti prosek na 3.690 evra za medijanu i 4.510 evra za prosečnu cenu po hektaru. Pčinjski okrug beleži oštar međugodišnji pad od 23,41 odsto, ali i dalje drži medijanu od 5.400 evra i prosek od 7.530 evra po hektaru. Podunavski okrug raste za 6,02 odsto, držeći medijanu od 4.990 evra i prosečnu cenu od 5.530 evra po hektaru, dok Braničevski okrug sa rastom od 7,01 odsto ima medijanu od 4.890 evra i prosek od 5.210 evra po hektaru. Idući dalje, Jablanički okrug beleži pad od 8 odsto sa medijanom od 3.900 evra i prosekom od 4.870 evra po hektaru, dok Pirotski okrug raste za 12,21 odsto, beležeći medijanu od 3.680 evra i prosečnu cenu od 4.310 evra po hektaru. Nišavski okrug se uz rast od 4,38 odsto kreće oko medijane od 2.850 evra i prosečne cene od 3.620 evra po hektaru...

Kurir.rs/Dnevnik