Prizemna ili kuća na sprat: Svi misle da je jedna opcija duplo jeftinija, evo šta kažu arhitekte i ljudi iz prakse

Kada se donese odluka o gradnji kuće, nakon kupovine zemljišta, pred budućim vlasnicima nalazi se niz važnih odluka. Jedna od najznačajnijih je svakako kvadratura, ali i sama koncepcija objekta, da li graditi prizemnu kuću gde je sve u istoj ravni, ili se opredeliti za kuću na sprat? I dok u teoriji svi žele dovoljno prostora za svakog člana porodice, gostinsku sobu, pa možda i kancelariju, u praksi svaki dodatni kvadrat sa sobom nosi i veće troškove.

Raspravu je započeo jedan korisnik Redita koji planira izgradnju porodičnog doma u Dalmatinskoj Zagori, tražeći konkretna iskustva sa terena za kuću bruto površine od 140 kvadratnih metara.

- Planiram da gradim porodičnu kuću u Dalmatinskoj Zagori i zanima me stvarna razlika u troškovima izgradnje ako je kvadratura ista, tj. bruto 140 m², između jednospratne i dvospratne kuće (prizemlje 70 m² + sprat 70 m²). Arhitekta sugeriše da je izgradnja dvospratne kuće 50% jeftinija jer su troškovi krova i temelja niži, ali s druge strane, dvospratna kuća takođe ima neke troškove (na primer, skele), pa me zanima kolike su stvarne uštede u praksi. Teorija je jedno, praksa drugo, a iskustva ljudi su najvažnija. Lično više volim jednospratnu kuću jer je sve na istom spratu, ima manje hodnika i nema stepenica koje zauzimaju 6 m² po spratu. Ali, naravno, dvospratna kuća takođe ima svoje prednosti, a ušteda od 50% zaista nije mali iznos u poređenju sa današnjim cenama gradnje. Zato molim za pomoć i stvarna iskustva sa terena, a ako neko može dati stvarne troškove... Izgradnja kuće od 140 m², to bi bilo odlično.

Iako je sugestija o uštedi od čak 50% primamljiva, većina komentatora, uključujući i struku, smatra da je ta procena previše optimistična i nerealna.

- Temelj i krov su najskuplji deo gradnje, ali uštede nisu ni blizu 50%. Realna procena je između 20 i 25% uštede - naveo je jedan od učesnika u diskusiji.

Da bi brojke bile jasnije, drugi korisnik je pojasnio zašto je i tih 20 do 25% vredno razmatranja:

- Realno, ako je ušteda od 20-30%, to je i dalje mnogo novca. Sa 250.000 evra, ušteda od 25% je 62.000 evra, tako da je po mom mišljenju dvospratna kuća bolji izbor. Trenutno takođe planiram da gradim kuću, ali u Zagrebu, i planiram dvospratnu kuću od oko 140 kvadratnih metara.

Šta utiče na konačnu cenu

U raspravu se uključio i jedan arhitekta, koji je pokušao da demistifikuje procentualne razlike u ceni, naglašavajući da konačan iznos zavisi od mnogo varijabli.

- Arhitekta koji je ovde nešto izgradio. Kao što su drugi napisali, oko 20%. Mislim, da li je 15 ili 28%, zaista je teško reći. Trebalo bi da dobijete detaljnu procenu troškova od A do Š, koja takođe uključuje izradu dva projekta. Svakako zavisi od projekta, ali bih rekao oko 20%. Kao što su drugi napisali, dvospratna zgrada sa ravnim krovom i klasičnom ETICS fasadom u odnosu na jednospratnu zgradu sa kosim krovom i ventilisanom fasadom pravi veću razliku. Ali grubo govoreći, ako obe imaju kosi krov i istu fasadu, rekao bih između 15 i 25%.

Ipak, nisu svi ubeđeni da je spratna kuća nužno jeftinija. Jedan korisnik, koji je trenutno u procesu gradnje prizemne kuće, izneo je potpuno drugačiju računicu:

- Trenutno gradimo jednospratnu kuću i mogu reći da su nam troškovi otprilike isti kao da gradimo dvospratnu kuću. Ako uzmete u obzir da su za dvospratnu kuću potrebne tri armiranobetonske ploče (donja ploča, srednja ploča i gornja ploča plus armatura), na kraju je sve otprilike isto. Imamo temeljnu ploču i betonski pod koji je više nego dvostruko jeftiniji od pune ploče.

Da je teško sve staviti na papir bez konkretnog projekta, objasnio je još jedan forumaš:

- Teško je sve to zapisati na papir jer zavisi od toliko faktora. Da li su obe kuće izgrađene sa klasičnim zidovima od cigle ili armiranobetonskog armiranog betona? Da li je u pitanju čvrsta ploča ili prefabrikovani plafon? Kakav je oblik kuće, da li je pravilnog oblika i da li se pravi klasičan četverostriv krov ili se kuća lomi na više mesta i imate deset krovnih površina? Da li se odlučujete za klasičan ili ravni krov jer su razlike u cenama ogromne? Visina dimnjaka u prizemlju i dvospratnoj kući nije ista, i sa svakim metrom se oseća velika razlika. Postoje i oluci, tako da se i tu razlika akumulira. Ako se odlučite za dvospratnu kuću, možete napraviti krov direktno bez ploče i imati visoke plafone na prvom spratu. Toliko je faktora, i na kraju se sve svodi na to šta vam najviše odgovara. Sve ima svoje prednosti i mane. Lično, ja sam za jednospratnu kuću.

Estetika, funkcionalnost i komfor

Iza pukih brojki i armature, krije se i svakodnevni život. Zagovornici prizemnih kuća ističu brojne prednosti života u jednoj ravni.

- Jednospratna kuća je 20-30% skuplja, kako god da gledate na to. Ima više armiranog betona, hidroizolacije i krovnih radova. Jedina prednost jednospratne kuće je odsustvo stepeništa, ali čak i to se može arhitektonski iskoristiti, tako da nije veliki gubitak. Pored toga, jednospratna kuća zauzima deo dvorišta, što je važno ako je parcela manja - konstatovao je jedan korisnik.

Ipak, mnogi se žale na napor koji zahteva svakodnevno trčanje uz i niz stepenice.

- Gledam jednospratnu kuću od 100 kvadratnih metara i garažu... Uvek živim u dvospratnim kućama i često me toliko iritira hodanje gore-dole da jedva mogu da izađem, ili kada izađem, ne želim da se vratim kući jer me iscrpljuje... Ne želim da izlazim... Moja ideja je da imam izlaz iz dnevne sobe u baštu kroz ona dvokrilna klizna vrata pored glavnih, tako da to nekako bude besprekoran prolaz... - podelila je svoje frustracije jedna učesnica u diskusiji.

Drugi argument u korist prizemnih kuća jeste dugoročno planiranje, odnosno razmišljanje o starosti, ali i zabluda da će deca nužno želeti da ostanu u porodičnoj kući:

- Ne gradite dvospratnu kuću. U početku je lepo, stepenice, ovo, ono, ali kako starite, biće teže penjati se gore-dole. Ali ako želite dvospratnu kuću za svoju decu, kako bi mogli da imaju svoj deo kada se venčaju, ni to nije moguće. Ko zna gde će završiti posle škole i pustiti ih da žive odvojeno, kao nezavisne osobe. Dakle, samo jednospratna kuća.

Skupe adaptacije i ravni krovovi

Diskusija se dotakla i arhitektonskih rešenja koja su trenutno u trendu, poput ravnih krovova, ali i visokih troškova adaptacije već postojećih spratnih objekata.

- U našoj firmi imamo skladište sa ravnim krovom i negde postoji mikropukotina, pa kada pada jaka kiša, voda kaplje u prostor. Kada je oluja, moramo da se popnemo da vidimo kakva je situacija jer vetar duva svašta, grana padne, zaglavi se u foliji i probuši je. Mnogo lišća može da začepi odvode. Izgleda modernije, ali klasika je klasika - upozorio je jedan korisnik na potencijalne zamke ravnih krovova.

Što se tiče adaptacije, jedan komentar je slikovito prikazao koliko to može biti skupo:

- Uređivao sam prvi sprat kuće u kući njenih roditelja sa bivšom devojkom, gde je trebalo da počnemo da živimo zajedno. Ušao sam unutra i potpuno ga ogolio do cigle i plafona. Sve instalacije su urađene od nule, voda, struja, centralno grejanje, nova stolarija, novo zastakljivanje, pregradni zidovi, obloga i spušteni plafon od Knaufa sa fitingima. Nije sve bilo završeno, još je trebalo napraviti neki nameštaj po meri, a potrošio sam oko... 60.000 evra. Platio sam struju. Platio sam samo ormare i osigurače, kablove sam dobio od momaka na gradilištu, a momci iz firme su mi uradili Knauf, tako da sam dobio mnogo jeftinije. U suprotnom, ukupno bi bilo oko 70.000 evra za prvi sprat kuće od oko 75 m².

Biznis Kurir/Dnevno.hr