Nekad se smatrao za crno zlato, danas ga sve manje: Savo posao nasledio od dede, a pravi ga samo od ovog drveta
Nekada je ćumurdžijski zanat bio jedan od najvažnijih poslova u brdsko-planinskim krajevima zapadne Srbije. Ćumur, dobijen sagorevanjem drveta u posebnim pećima, s razlogom je nosio naziv „crno zlato sela“, jer bez njega nije bilo ni grejanja, ni kuvanja, ni kovanja. Danas je ovaj zanat gotovo zaboravljen, ali još uvek ima onih koji ga čuvaju od nestajanja.
- Moja porodica se intenzivno bavila proizvodnjom ćumura do osamdesetih godina. Deda je započeo posao, otac ga je nastavio, a ja sam kompletnu proizvodnju preuzeo oko 2000. godine - kaže za RINU Savo Dobrosavljević iz dragačevskog sela Kotraža.
Danas ovaj domaćin ćumur proizvodi i distribuira za tržišta Beograda, Novog Sada i Subotice, isključivo od bukovog drveta, koje se smatra najkvalitetnijom sirovinom.
Ranije se drvo seklo u sopstvenim šumama, dok se danas sirovina otkupljuje od „Srbija šuma“ i privatnih gazdinstava.
- Kvalitet ćumura zahteva mnogo rada, strpljenja i iskustva. Veliki je rad oko ovoga, ali se upornost isplati. Kvalitet me je održao na tržištu. Dobar ćumur se prepoznaje na roštilju – kada je drvo dobro, i rezultat je dobar, a kupci zadovoljni - objašnjava Dobrosavljević.
Trenutno raspolaže sa četiri ćumurane, u kojima se proizvodi suvo gašen čumur od čiste bukve. Sam proces traje oko deset dana. Šest dana traje tiho sagorevanje drveta, tokom kojeg se pažljivo reguliše dotok kiseonika pomoću posebnih otvora – takozvanih luftova. Kada se proces sagorevanja završi, peći se hlade oko 36 sati, nakon čega se čumur poliva vodom kako bi se stabilizovao. Nakon ukupno 48 sati, čumur je spreman za sakupljanje.
Biznis Kurir/RINA
