Nenad je vlasnik poslednje zanatske parfimerije u Beogradu: Slučajno je otkrio novinar BBC-a, pa danas stranci prave redove u Kralja Petra

"Ono što mi sebi možemo da dozvolimo, a što veliki proizvođači ne mogu, jeste da pravimo mirise koji se dopadaju manjem broju kupaca. Zbog toga nam neki dolaze već decenijama. Velika je prednost što smo u neposrednom kontaktu sa mušterijama, nijedna statistika ne može bolje da pokaže šta ljudi zaista žele od razgovora licem u lice. Ali, miris se ne može uvek opisati rečima", kaže Nenad Jovanov, vlasnik zanatske parfimerije „Sava“, u razgovoru za B&F.

Nenad Jovanov potiče iz porodice koja se generacijama bavila trgovinom, sve dok njegov stric nije odlučio da pokrene sopstvenu proizvodnju parfema. Na tu ideju došao je pod uticajem porodičnog prijatelja koji se vratio iz Francuske i preneo mu znanje o mirisima. Tako su Jovanovi početkom 1941. godine otvorili prvu parfimeriju pod imenom „Đurđevak“ na Topličinom vencu, gde su, pored parfema, pravili i razne kozmetičke preparate.

Ubrzo je izbio Drugi svetski rat, a sa njim i teška, gladna vremena. Posao je opstao zahvaljujući solidarnosti među beogradskim parfimerima.

- Pošto se parfimerija nalazila blizu pijace Zeleni venac, moj otac i stric su često trampili kolonjske vode i pomade za kokoške, jaja ili sir, samo da preživimo - priseća se Jovanov.

Posleratni izazovi

Nakon rata, nova vlast je privatnike proglasila neprijateljima sistema. Parfimerija je 1948. ugašena, a sav inventar zaplenjen.

- U našoj porodici se oduvek smatralo da preduzetnik mora imati i drugu profesiju. Moj deda je radio kao knjigovođa, ja sam bio u banci i u ’Saponiji’ iz Osijeka, a sin mi je snimatelj. Ta ’izlazna strategija’ nam je pomogla da preživimo najteži period - priča Nenad.

Stric je tada emigrirao u Francusku, ali se porodični posao ponovo uzdigao 1954. godine, kada su vlasti dozvolile otvaranje privatnih radnji. Nenadov otac je tada otvorio parfimeriju na novoj lokaciji, u Ulici Kralja Petra i nazvao je „Sava“, po pradedama koji su bili uspešni preduzetnici.

Od eksperimenata do porodične formule

- Od imovine nam ništa nije vraćeno, pa je otac morao da otkupi deo zaplenjene opreme. Sirovina nije bilo, ali nam je stric slao eterična ulja iz Francuske. Znanja su se teško sticala, otac je čitao knjige, eksperimentisao i radio kod drugih samo da bi došao do recepata - kaže Nenad.

Vremenom je porodica proizvodila čitavu liniju kozmetike, kreme, pudere, ruževe, preparate za kosu, pa čak i poznato „ledeno belilo Srbijanka“, tada popularno jer preplanulost nije bila u modi. Kako su se vremena menjala, fokus su zadržali isključivo na parfemima i toaletnim vodama.

Kako su nestale beogradske parfimerije

- Prvi udar došao je kad su rafinerije automatizovale proizvodnju eteričnih ulja i prestale da prodaju male količine. Tada su male parfimerije počele da se gase. U Beogradu ih je nekada bilo 23, a sada smo mi jedini - kaže Jovanov.

Kasnije je tržište preplavila industrijska kozmetika i uvoz poznatih brendova.

- Mi smo, recimo, pravili odlične ruževe, ali je futrola postala skuplja od celog karmina velikog proizvođača. Zato smo se zadržali samo na parfemima i kolonjskoj vodi. iz poštovanja prema našim starim kupcima.

Kvalitet ispred luksuza

Konkurentnost održavaju tako što ne troše na luksuznu ambalažu.

- Štedimo gde možemo, ali ne na mirisu. Naši proizvodi su kvalitetni, a ambalaža jednostavna, sa pečatom iz 1954. godine. Velike firme ulažu milione u reklame i pakovanja, mi na sreću ne moramo - objašnjava Jovanov.

Trenutno u ponudi imaju oko tridesetak mirisa za žene i isto toliko za muškarce.

- Nekada su muškarci kupovali samo kolonjske vode, a danas i oni žele da lepo mirišu. Zato nudimo i klasične i moderne note.

Kupac u centru pažnje

- Nemamo statistiku, ali primećujemo da mušterije više kupuju parfeme nego toaletne vode. Razlika je u koncentraciji, parfem je jači, ali i toaletna voda može biti izdašna ako je dobra. Najvažnije je da miris ’legne’ na kožu i da prija onome ko ga nosi.“

Jovanovi svakom kupcu posvećuju vreme.

- Ne prodajemo na silu. Ako neko nije siguran, kažemo mu da se vrati sutra. Bolje da ne prodamo nego da imamo nezadovoljnog kupca.

Nastanak novih mirisa

Ponekad inspiracija dolazi od kupaca.

- Dešava se da neko opiše miris koji želi, a mi pokušamo da ga napravimo. To nije lako, jer se miris ne može uvek preneti rečima. Nekad pogrešimo, ali vodimo precizne beleške i uvek možemo da ponovimo postupak dok ne dođemo do savršenstva.

Jedan od njihovih najpoznatijih mirisa nastao je slučajno, kada je Nenadov sin napravio parfem da iznenadi svoju suprugu.

- Svima se toliko dopao da smo ga uvrstili u ponudu - kaže Nenad kroz osmeh.

Tradicija jača od trendova

- Poštujemo trendove, ali ne pravimo kopije. Za one koji traže poznate note, nudimo mirise koji ih podsećaju na njih, ali su naši. Velika prednost malih proizvođača je što možemo da pravimo mirise za uži krug kupaca. Ljudi to cene i vraćaju nam se godinama - ističe Jovanov.

Kupci parfimerije „Sava“ danas dolaze iz svih krajeva sveta. Sve je počelo kada je novinar BBC-a slučajno svratio u radnju, a priču o njima kasnije su preneli brojni strani i domaći mediji.

- Posle toga su počele da dolaze i turističke grupe. U radnju ne može više od četiri osobe, pa se često stvori red ispred izloga. Jedan turista je ostavio novčanicu iz svoje zemlje, a to su počeli da rade i drugi. Sada imamo vitrinu punu valuta iz celog sveta, uspomenu na sve koji su nas posetili - zaključuje Nenad Jovanov.

Biznis Kurir/Bif.rs