TATJANA POSEJALA PLAVI MAK I NIJE SE POKAJALA! Ulaganja minimalna, godina mu išla na ruku, rod i cena odlični
Spojile se dve boje u velikoj bašti Tatjane Mandić iz Banatskog Dvora, koje samo priroda može da oboji. S jedne strane bašte, lepa pomalo otmena ljubičasta plavog maka modrozelenih listova, a sa druge vijore zelene peruške belog luka. Rodilo, godina pogodovala. Sada posle berbe maka, ručno na staroj mašini za mlevenje Tatjana melje mak, jer samo na takav način može da se pripremi najlepši mak za štrudlu.
"Iskreno rečeno, ja sam trenutno jako zadovoljna kako je mak rodio a prvenstveno kvalitetom roda, mislim da će i ova jesen biti u znaku maka i to pod još većom površinom. Sve što mogu, daću od sebe a nadam se da će mi se to i vratiti. Ima nečeg u tome kad svoj rad i trud vidiš kroz kvalitetan rod ali i zadovoljne ljude koji mi poklanjaju svoje poverenje“, priča Tatjana Mandić.
Tatjana Mandić je pre nekoliko godina počela da uzgaja beli luk stare sorte „Bosut“. Vredna i preduzimljiva, rešila je ove godine da počne i uzgoj maka. Kaže da to u početku nije postojalo ni kao ideja, a prvobitni plan je bio da seju pasulj. Međutim, vremenski uslovi su je odgovorili od toga i budući da je imala maka – pala je odluka da na tom prostoru ga poseje, što se ispostavilo da je bio pun pogodak. Mak je zasejan u velikoj bašti okućnice, u koju se redovno sadi beli luk. Podelili su proizvoljno parcelu i na jedan deo usadili luk, a u drugi posejali mak. Seme su nabavili od prijatelja iz Srpske Crnje, od kojih su inače ranije poručivali mak za svoje potrebe.
"Ranije, tu u bašti baka je takođe sejala mak dugo godina unazad za svoje potrebe za obavezne nedeljne štrudle sa makom, a kasnije i moje jer ko me poznaje, što lično što virtuelno, zna da između ostalog pravim slatkiše i slaniše pa su i potrebe samim tim veće. Na kraju, ja sam preuzela od nje taj posao koji podrazumeva setvu, proređivanje, branje, čišćenje, obavezno pranje, sušenje maka.“
Pre sejanja maka, nisu radili analizu zemljišta jer je amaterski i iskustveno ušla u proizvodnju, računajući da ako je prethodnih godina zemlja odgovarala zašto ne bi sada, samo da je vreme posluži.
Maku je u ranoj fazi potrebno dosta kiše a kasnije duži sušni period.
Proizvodnja bilo maka bilo belog luka se svodi na potpuno prirodan uzgoj, pa se slobodno reći i da je "nezvanično“ organski pošto nemaju sertifikat. Biljke ne tretiraju apsolutno ničim bez obzira na potencijalne štetočine.
"Savete za sadnju nisam tražila ali sam ih po nepisanom pravilu dobijala od poznanika, usvajala sam ono što sam smatrala da bi mi bilo od koristi međutim na kraju ostajemo moja majka i ja kao fizički radnici i baka kao moralna podrška“, kaže Tatjana.
Kako se seme maka istresa
Kada je sigurna da je proces zrenja priveden kraju, čaure se čupaju sa stabljike i mak se čisti tako što se čaure seku poprečno i seme se istrese u odgovarajuću posudu.
"Takav mak se pere (nije obavezno ali mi to radimo jer se na taj način potpuno eliminše mogućnost da mak gorči usled prašine i suvih ostataka čaure) i prostire na veće osunčane površine uz povremeno mešanje kako bi se potpuno osušio. Proces sušenja traje oko pet dana. Samo potpuno osušeni mak se skladišti u platnene džakove ili vreće i odlaže na tamno, hladno i suvo mesto. Eventualno u frižider.“
Mlevenje maka
Mlevenje maka je Tatjani lično najneomiljeniji deo kompletnog procesa i to samo iz jednog razloga – to radi na staroj ručnoj mašini i ceo proces ide prilično sporo uz blagu upalu mišića.
"Postoje alternative za mlevenje ali iskustvo kroz štrudle mi kaže da je samo ovako samleven mak – najlepši mak. Nemleveni mak prodajem u papirnim vrećama a mleveni vakumiram i pakujem u pakovanjima od najčešće 500g i takav mak može da se skladišti u zamrzivaču bez ograničenog vremenskog roka.“
Prodaja maka, kao i luka najčešće funkcioniše online, preko društvenih mreža. Kako kaže Tatjana, ljudi je već „poznaju“ a sebe u šali naziva agroblogerom. Cena maka varira ali u proseku je 90din/100g odnosno 900din/kg pa na dalje.
"U šali znam da kažem, budući da pravim slatkiše, da sam sad od kako sejem i prodajem mak, sama sebi ukrala posao jer će ljudi sami praviti štrudle (za koje ćete niže u tekstu pronaći i recept:). Mak me je ove godine prijatno iznenadio pa mi je beli luk ostao u njegovoj senci koji je inače, tradicionalno odlično rodio.“
Što se tiče uzgoja belog luka, stare sorte koji definitivno nikad neće menjati – "Bosuta“, složili su se da je sadnja konstanta, a da je sve drugo promenljivo.
"Svake jeseni menjamo mesto sadnje belog luka zbog zasićenja zemlje, a ove godine tj poslednje jeseni smo posadili u još jednoj bašti određenu količinu i zaista smo zadovoljni rodom. Trenutno je aktuelno čišćenje i istovremeno i prodaja, koja je uglavnom online a pakete šaljem poštom, luk sada mesto u kutiji deli sa makom a pošta standardno miriše na luk satima nakon što predam pakete. Možda je čak to dovoljan test kvaliteta“, uz osmeh kaže vredna Tatjana Mandić iz Banatskog Dvora.
Kurir Biznis/Plodnazemlja.com
