U regionu srednjeg Banata domaćeg maka sve je manje. Međutim, u jednoj opštini je ovo možda i jedna od najzastupljenijih kultura na njivama, a to je Kovačica.
Mak nije zahtevan za gajenje, a proda se doslovno sa njive. Najveći deo proizvodnje ide u izvoz, a ono što preostane preusmeri se na prodaju na manifestacijama i sajmovima.
Kako ističu uzgajivači, domaći mak je neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog i zato lako nađe put do kupca. Veliki broj poljoprivrednika iz Padine seje mak, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, od njega može pristojno da se živi.
Poljoprivredni proizvođači iz Padine godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka. Proizvodnji ove kulture izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u ovom selu ne manjka.
Mak se obično seje u jesen i u proleće, jako plitko i neverovatno je kako iz tako malog zrna nikne tolika količina.
- Sa njiva se skida u junu, ranije se to radilo ručno, sada se kombajnira, a da bismo dobili mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti - zaključuje poljoprivrednik iz Padine.
Mak se u ishrani najviše koristi u Vojvodini, dok se južnije od Beograda prodaje veoma slabo. U mnogim domaćinstvima ova biljka zauzima važno mesto u proizvodnji.
kurir.rs
NE PROPUSTITE
