TELEGRAMU NE MOŽE NIKO NIŠTA! Pritisli ih sa svih strana, a profit raste neverovatnom brzimom - u čemu je tajna?

Finansije aplikacije za razmenu poruka napreduju, čak i dok se direktor Pavel Durov bori protiv francuske vlade zbog navodnih propusta u sadržaju. „Telegram“ je prošle godine ostvario profit od 540 miliona dolara, zahvaljujući izuzetno brzom rastu ove aplikacije za razmenu poruka, iako je njeno rukovodstvo ugroženo zbog sudskih postupaka francuske države protiv njenog osnivača Pavela Durova.

Rast je ostvaren uprkos sumnjama u budućnost grupe, nakon što su francuske vlasti privele njenog osnivača u Parizu u avgustu prošle godine.

Preti mu zatvor

Durov, koji je rođen u Rusiji, ali sada ima državljanstvo i Francuske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, suočava se sa optužbama zbog navodnog propusta aplikacije da na svojoj platformi reši problem kriminala, uključujući zlostavljanje dece i terorizam. Slučaj bi mogao da rezultira zatvorskom kaznom.

On je poslednjih dana oštro kritikovao vlasti zbog ovog slučaja. Nedavno je napisao da, iako su francuske obaveštajne službe sugerisale da je povod za njegovo pritvaranje bila borba protiv seksualnog zlostavljanja dece, „njihov glavni fokus je uvek bila geopolitika“. Durov je ranije izjavioi da je odbio zahtev Nikole Lernea, šefa francuske obaveštajne službe, da zabrani naloge konzervativnih glasača u Rumuniji pre izbora u toj zemlji. „Lažna insinuacija da „Telegram“ nije učinio ništa da ukloni dečju pornografiju je taktika manipulacije“, napisao je na X-u. Francuska obaveštajna služba je odbacila njegove tvrdnje.

„Telegram“ sada ima više od milijardu aktivnih korisnika mesečno širom sveta i njime upravlja mali tim od oko 60 zaposlenih, dok je moderacija u većini slučajeva prepuštena podugovaračima.

Prema rečima nekoliko ljudi upoznatih sa razgovorima sa potencijalnim investitorima, glavni investicioni direktor „Telegrama“ Džon Hajman, rekao je da je kompanija postigla sve svoje finansijske ciljeve i da je eventualna inicijalna javna ponuda (IPO) moguća ako situacija na tržištima bude povoljnija.

Kompanija je takođe priznala da bi francuska istraga mogla biti prepreka za IPO, ali je napomenula da bi to moglo biti rešeno već ove godine. Nova ponuda obveznica, za koje se očekuje prinos od devet odsto, pružila bi investitorima mogućnost da u bilo kojoj budućoj inicijalnoj javnoj ponudi kupe akcije sa popustom od 20 procenata, što je slično uslovima prethodnih prodaja obveznica.

Prema dokumentima investitora, oko polovine prihoda „Telegrama“ u 2024. godini, vrednih 1,4 milijarde dolara, potiče od onoga što je označeno kao „partnerstva i ekosistem“, dok oko 250 miliona dolara dolazi od oglašavanja, a 292 miliona dolara od premijum pretplata.

Zarada od kriptovaluta

Partnerstva i ekosistemsko poslovanje uglavnom proizlaze iz činjenice da programeri ugrađuju sopstvene tzv. „mini aplikacije“ direktno u Telegram u oblastima kao što su trgovina i igre. Ova platforma je zasnovana na blokčejnu Ton, koji je prvobitno razvio „Telegram“, ali ga sada održava zajednica otvorenog koda. Njegova kriptovaluta tonkoin je duboko integrisana u aplikaciju i koristi se za plaćanja u mini aplikacijama ili za kupovinu Telegram oglasa.

Prethodni izveštaji u koje je Fajnenšel tajms imao uvid pokazuju da je poslovanje „Telegrama“ prošle godine ostvarilo značajnu korist od ugovora sa trećim stranama povezanim sa tonkoinom, kao i od prodaje sopstvenih poseda te kriptovalute. Prema dokumentima investitora, cilj „Telegrama“ je da ostvari prihod od dve milijarde dolara u 2025. godini, što je povećanje od 46 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, cilj je da sledeće godine ostvari profit od 720 miliona dolara. Grupa je imala oko 530 miliona dolara u gotovini zaključno sa februarom 2025. godine, a ta cifra ne uključuje njenu imovinu u kriptovalutama.

Dokumenti pokazuju da je kompanija „Telegram“, čiji je Durov jedini vlasnik, izdala obveznice u vrednosti od oko 2,4 milijarde dolara u protekle četiri godine. Između septembra i decembra 2024. godine, otkupila je 375 miliona dolara svojih neisplaćenih obveznica, navodi se u dokumentima. U prezentaciji, „Telegram“ je takođe ukazao na mogućnosti vezane za veštačku inteligenciju, iznoseći tvrdnju da ta kompanija postaje najveća otvorena platforma za „razgovornu veštačku inteligenciju“.

Saradnja sa Maskom

Posebno se skreće pažnja na novo partnerstvo sa grupom za veštačku inteligenciju Ilona Maska, „xAI“. Grupa za razmenu poruka je saopštila da je integrisala „xAI“-jev četbot Grok u Telegram „sa planovima da ga promoviše unutar platforme i da podeli rezultirajući prihod“, bez otkrivanja dodatnih detalja.

Ovo partnerstvo označava prvo veliko širenje Groka u novi servis društvenih medija izvan Maskove platforme X. Durov i Mask imaju i slične stavove po pitanju slobode govora. Nedavno je vlasnik „X“-a je podelio Durovljevu objavu o zahtevu francuske obaveštajne službe u vezi sa Rumunijom sa svojih 220 miliona pratilaca, uz komentar: „Vau“. „Telegram“ je odbio da komentariše.

Biznis.Kurir.rs/FT