Slušaj vest

Nišlija Miljan Gašević je svojoj porodici želeo da obezbedi što zdraviju ishranu, i shodno tome put ga je odveo u smeru bavljenja akvaponijom, gde se ubraja među retke ljude na ovim prostorima koji ulažu u takav vid proizvodnje.

On i njegova porodica na svom imanju u selu Trupale nadomak Niša imaju plastenike na 200 kvadrata, gde uzgajaju paradajz, papriku, mladi luk, ali i jagode, i uz želju da prošire svoju proizvodnju za sada vode računa o oko 500 šarana, koji su im "glavna ispomoć" prilikom uzgoja biljnih kultura koje poseduju.

- Akvaponija je relativno vremenski mlađa tehnika uzgoja voća i povrća, mi svakako nismo prvi u Srbiji koji se bave njome, ali smo na ideju došli iz razloga što smo želeli da svojoj deci i nama pružimo samo najbolje od onoga što priroda može da da - kaže Miljan za Biznis Kurir.

0-02-05-6482924bf959dfeb224b82ac1e9e527e94963cd38d8661eb2fcd92d12aac8d81_6a78b6ebae5cf8b8.jpg
Privatna Arhiva 

U plasteniku kod Gaševića, sve počinje iz bunara. Voda odatle protiče do tankova u kojima se nalazi riba, odatle ide kroz filtere, pa u biljke koje je pročišćavaju kroz šljunak, te na kraju ide nazad kod riba.

U akvaponskom uzgoju glavna stvar je izuzetak herbicida i pesticida, jer je glavno đubrivo za bilje upravo riblje đubrivo.

Miljan nam objašjnava kako je u suštini akvaponija gajenje povrća bez zagađenja, ali i bez zemljišta. Ujedno je uzgoj i ribe i povrća.

- Voda iz ribe se prebacuje biljkama, biljke tu vodu prečišćavaju i čista voda se vraća ribama. Riblje đubrivo je izuzetno kalorično. Ono pruža biljci sve što joj je potrebno za rast i razvoj, a ovaj način gajenja omogućava veći prinos, kao i kvalitetniji i zdraviji proizvod. Takođe, primera radi naš paradajz, nije nalik onome koji se kupuje u supermarketu, već je svaki različite veličine, upravo zbog tofa što je uzgojen prirodnim putem, a ne uz pomoć nekih preparata.

0-02-05-95005a6607a4ed348be974822b3b2ffe8680c8b0a6709b2fd7987da70ffdf023_53924af241aaa15e.jpg
Privatna Arhiva 

On ponosno ističe bitnu stvar: uzgoj ribe bi bio nemoguć da se u celokupnoj proizvodnji koristi bilo šta od hemije, jer bi naprosto sve jedinke uginule, što u njegovim tankovima svakako nije slučaj. On kaže da će lepih primeraka za prodaju imati sledeće godine baš u ovo vreme.

U kojim zemljama je akvaponija najpopularnija?

Zemlje koje se najviše bave ovakvim načinom proizvodnje su Kanada, Izrael i Holandija. Miljan objašnjava da Kanada jeste površinski velika, ali da su ta prostranstva neretko neupotrebljiva, dok su male površine ostale dve zemlje jasan pokazatelj kako je ondašnje stanovništvo moralo da se snalazi.

Gaševići svakako prodaju svoju robu, ali Miljan kaže da su primera radi svoj luk zadržali samo za sebe. Njemu nije cilj da postigne kvantitet već kvalitet proizvoda, da bi kako on tako i ostali sami znali čime se hrane i da je to sve potpuno prirodno i ništa drugo do suvi kvalitet. Zato napominje da u ovom poslu nema žurbe i da rezultati dolaze postepeno.

0-02-05-f8e6a0768c5e26bdf5ae7453b4b5c9715ee3ccc632febb0ba568a47e68459dc9_d9a01e160b8d002c.jpg
Privatna Arhiva 

Pored svojih tankova, Miljan takođe pravi i prodaje džem od šipurka.

- Ovaj prizvod je pravljen od netretiranih plodova, koji se beru na brdu Vinik iznad Niša, i a sam džem se sprema na starinski, poseban i najbolji način. Za ove potrebe smo kupili dva smederevca i naš proizvod pravimo isto onako kako su ga nekada pravile naše bake: polako i postepeno, na šporetu na drva. Ovakvi ukusi vraćaju u detinjstvo - ponosno ističe Miljan za naš portal.

Ovako izgledaju plodovi Gaševića. Autor: Privatna Arhiva