VRANJANKA RADI MUŠKI POSAO I BORI SE DA OČUVA BIZNIS: Za 20 godina nema tendera koji nije dobila, a konkurencija "jačeg pola" je uopšte ne shvata ozbiljno

Mene je sudbina nekako naterala da ostanem sama u tom poslu i da moram dalje. Nije lako, ali uporna sam. Ovim rečima počinje priču Vranjanka Danijela Stevanović, samohrana majka trojice sinova, najbolja među 100 uspešnih u ženskom preduzetništvu u Pčinjskom okrugu.

Najstariji Danijelin sin je student i ima 22 godine, na trećoj godini je Saobraćajnog fakulteta. Srednji ima 20 godina, završio je dve srednje škole, ali je ostao sa majkom u firmi, kao njena desna ruka, dok je najmlađi dvanaestogodišnji osnovac. Iznenadnu smrt supruga i oca, porodica je teško podnela. Danijeli je tada bilo i najteže u poslu. Ostala je sa sinovima sama, čitav svet im se srušio...
Veliku podršku da prebrodi teške životne trenutke pružili su joj prijatelji, a većinu je stekla upravo baveći se ovim poslom.

- Suprug je, nažalost, preminuo pre četiri i po godine iznenada, tu nam se svet srušio. Nekad kad čovek ostane sam mnogo je bitno da imate prijatelje oko sebe i za neke ljude mi je drago što postoje u mom životu. A naravno da ima prepreka pogotovo što ženu niko ne shvata ozbiljno u muškom poslu. Gde god da se pojavim, recimo, na tenderu za popravku motornih vozila za bilo koju sferu iz teretnog programa, ne shvataju me ozbiljno. Međutim, do sada se nije desilo da neki tender ne dobijem. Pomislim, možda me je Bog zbog toga i spremao da budem hrabra i samostalna, ne znam - priča ova hrabra Vranjanka.

Od osnivanja firme Stevanovići su nekako podelili posao. Suprug je bio vozač kamiona. Vozio je međunarodni transport i non-stop je bio na putu, a Danijela je bila ta koja je zadužena da obezbedi i utovar i istovar, carine, špedicije, ali i naplatu, a to je već najteži deo posla:

- Naplata ubija ovaj privatni posao, tako da je teško. Mada kad se to desilo da nije bilo ovog rada i ovog posla.... Valjda se mozak i sva energija usmere i na taj posao da čovek jednostavno nema vremena za sebe, za tugu. Možda smo na taj način i prebrodili taj gubitak i ja i deca. Deca mi dosta pomažu. Sinovi su se uključili odmah. Oni su preskočili onaj period odrastanja i detinjstva. Koliko puta kažem i žao mi je kad pogledam njihove vršnjake koji i preko dana izlaze, uveče, a oni rade...Ovaj srednji sin, on je sa mnom na poslu od 8 do 8.

U servisu gde im je prodavnica i servis i sve, ali svesni su toga privatni biznis je takav, ako se radi ozbiljno onda ima i rezultata ako se malo da oduška, ili napravi pauza mnogo je teško da se vratiš u kolosek da pokreneš sve.

- Posle sahrane mislila sam da napravim pauzu jedno mesec dana, jer mi jednostavno nismo bili svesni da funkcionišemo. Onda su firme sa kojima poslujemo preuzele odgovornost na kontu toga, jer ako izađem iz tog koloseka prvo će radnici da odu niko neće da čeka
mesec, ili dva mora se dalje. Možda nas je to na neki način i udružilo i ostavilo u tom poslu - napominje Danijela.

Upornost i volja su na vrhu liste njenih prioriteta.

- Na primer, za utovare na jednu firmu čeka možda stotinak kamiona za jedan utovar, ili dva. Ako niste uporni, nemate komunikaciju sa ostalima nema šanse da se izborite pogotovo sad, takvo je vreme došlo. U našem poslu ima dosta vozila. Fabrike se zatvaraju, ili
imaju smanjen obim posla. Mi zavisimo od njih znači ako oni ne proizvedu, nemamo gotov proizvod za plasiranje, dalje za sirovine da im se dopreme. Baš je teško, ali nema odustajanja - 

U firmi na čijem je čelu Danijela sedam radnika u stalnom radnom odnosu, a preko leta u sezoni u vulkanizerskoj radnji zapošljava još dva.

Otkriva nam da je mesec dana pre nagrade za najbolju preduzetnicu dobila kaznu od APR, jer nije dostavila tabelu statističkih podataka u februaru 2020. godine. Firma je kažnjena bez prava na žalbu po kratkom postupku i morala je da ode na izricanje visine kazne u Privredni sud u Leskovcu:

- Međutim suprug je preminuo 17. februara 2020. Mi nismo bili sposobni da živimo tad posle nedelju dana krenula je korona, policijski čas ništa nije radilo. Mi jesmo radili zato što smo od nadležnih organa dobili dozvolu, jer to su vozila koja moraju da se osposobe da se zalepi guma, stavi carinska sajla, da krenu dalje mi radimo usluge za takva vozila koja su prioritet i onda oni mene kazne. Kažem, pa ja imam sve dokaze da budem oslobođena. Prvo tu je umrlica, tu je knjigovođa čovek koji je dva meseca bio u bolnici u Surdulici zbog korone. Mene niko nije obavestio ni pismenim putem da ja treba da dostavim neku tabelu. Posle dve i po godine ja dobijam kaznu, a onda posle nedelju dana stiže poziv iz Privredne komore Srbije, koverta. Pomislila sam to je opet neka kazna. Kažem sebi neću da uzmem i tačka. Ne bežim od toga da platim, ako sam nešto zgrešila, ali u suštini sam pedantna što se tiče poreza, doprinosa, plata kod mene su radnici koji rade po skoro 20 godina, znači od osnivanja. Kažem neću to da primim.

Iz Privredne komore nisu uspeli da Danijelu dobiju telefonom, pa su poslali mejl sa tekstom sa molbom da se javi, a kada je okrenula broj prosto nije mogla da veruje. Pomislila je da se neko šali:

- Gde će mene iz cele Srbije neko da odabere. Vranje je mali grad, ali konkurencija je jaka i tako se i desi. I sinovi prvo nisu verovali, a onda smo se vi zajedno radovali. Mislim da su mi oni najveća snaga u poslu. Koliko god da je teško deca su tu i znate kako ne može sad da se stane odjednom, koliko god da je teško. Prvo što uvek kažem, tu su radnici tu je sedam porodica koje žive od rada i zarade u firmi. I da sutra planiram da zatvorim nije fer prema njima, mora da se oni obezbede dalje, već smo kao porodica. Mi smo tim, kod nas ne postoji gazda i radnik, svi smo isti. Oni su svesni da nagrade postoje i za njih, imaju 13. platu, imaju mnoge povoljnosti jubileje 5, 10 godina rada, to ne zaboravljam - kaže Danijela.

Na kraju ova hrabra i uspešna preduzetnica i samohrana majka poručuje da snaga i volja moraju da postoje i da se voli ono što se radi. Znači ako se nešto silom radi, ne ide, zato ona radnicima kaže više puta, ako nešto ne ide tog dana možda taj dan nije stvoren za taj posao ostavi ga za sutra, ili neka preuzme neko drugi.

-  Koliko puta pomislim gotovo, odustajem nemam snage više, pa onda naiđe nešto lepo i da mi snagu i volju za dalje. Kako kažu vozači ubacim u veću brzinu, gas i idemo dalje...