U ARILJU MALINU VELIČAJU KAO SVETINJU: Evo zašto smatraju da je 'crveno zlato' iz Srbije najbolje na svetu - Iz ovih razloga niko ne može da joj parira

Na plodnoj zemlji zapadne Srbije, završena je još jedna berba maline. A u centru svake priče o malini, nalazi se Arilje - gradić u kom se proizvodi najbolja malina na svetu.

On nije usamljen slučaj - cela njegova generacija odrasla je uz maline. Višedecenijsko iskustvo, uz idealne klimatske uslove kao rezultat daju proizvod veoma visokog kvaliteta.

- Ovde imamo takvu klimu da su noći veoma hladne, a dani jako topli i onda dobijamo najkvalitetniju malinu na svetu koja ima najveći sadržaj suve materije u sebi. Malina se gaji i u okruženju - cela Zapadna Srbija se bavi proizvodnjom maline. Imate i gradove u kojima je prisustvo magle često i onda to utiče na prinos i na kvalitet proizvoda. Imate druga mesta sa većom nadmorskom visinom. Malina dolazi na rod kada je temperatura i preko 40 stepeni i tada, pošto je na otvorenom prostoru, jednostavno ne može da donese maksimalan prinos. Zato je Arilje bogomdano za malinu - kaže Dragiša.

Srbija od maline prihodovala skoro 300 miliona evra

Institut za voćarstvo u Čačku predstavlja vodeću ustanovu u oblasti voćarstva na Balkanu. Registrovao je na desetine sorti raznog voća, između ostalih i maline. Ali specifična ariljska mikro-klima, svog idealnog partnera našla je u jednoj američkoj sorti.

Branko Popović iz tog instituta objašnjava da domaće malinarstvo, iako počiva na uvezenim sortama, daje visoke rezultate, od čega cela zemlja može da ostvari značajan prihod.

- Sorte koje se danas gaje u Srbiji i koje su najzastupljenije su upravo američke sorte - vilamet, miker i neke druge, koje u ovim našim agro-klimatskim uslovima daju izuzetan kvalitet, čak bolji nego u mnogim drugim zemljama sveta. I neka najizbirljivija tržišta, koja mnogo polažu na miris i ukus namirnice, kao što je francusko tržište su izuzetno zainteresovana za kvalitet srpske maline - objašnjava Popović.

Prošle godine Srbija je od izvoza maline prihodovala skoro 300 miliona evra. Čak 97 odsto od toga čini zamrznuta malina dok izvoz prerađevina od maline, koji bi doneo još veći prihod, gotovo ne postoji. Ipak, Ariljski malinari sve više shvataju da malina nije proizvod - već sirovina.

Premium proizvodi iz Arilja

Porodica Milošević je pre nekoliko godina počela sa proizvodnjom sokova od malina.

"Firma 'Jonini' je osnovana 2020. godine, a osnivač je moj otac Miloš Milošević, i već četiri godine se bavimo proizvodnjom hladno-ceđenih sokova. Na ideju smo došli te godine, kada je cena maline bila jako niska. Morali smo da napravimo neki finalni proizvod - kaže Nikola Milošević.

Ova porodična firma radnike zapošljava samo tokom berbe. Svoj doprinos zato daje i Nikolina mlađa sestra Nina.

- Moja zaduženja su, uglavnom, pomaganje oko pranja ambalaže, odnosno gajbica, pakovanje gotovih proizvoda, odnosno sokova, a između ostalog u pripremi voća za proizvodnju soka - kaže Nina.

Nikola dodaje da su hladno-ceđeni sokovi iz njihove proizvodnje "premium proizvodi" i da je za jedan litar soka, koji prave bez veštačkih boja, aroma, aditiva i konzervansa potrebno od 1,2 do 1,3 kilograma najkvalitetnijeg voća.

Sada, međutim, rade i na projektu koji će ovom nadimku dati potpuno novu dimenziju. U pitanju je prah od semena maline.

- Preradom maline mi smo na neki način uspeli da izvučemo sve potrebno iz nje. Nutritivne vrednosti i hranljive materije smo pretočili u naše hladno-ceđene sokove, dok ono što je najzdravije u malini, a ljudima je to malo poznato, zapravo je elaginska kiselina koja se nalazi u semenci, a specifična je po tome što kontroliše normalan rast i život ćelije u organizmu čoveka. Mi smo uspeli da tu semenku pretvorimo u prah - objašnjava Nikola.

Osim standardnih sokova, ova porodična firma proizvodi i liofilizovane sokove - potpuno prirodne sokove u prahu. A naravno, sva malina koja se nađe u soku, proizvedena je na sopstvenim poljima.

- Probali smo sokove da radimo i od drugih inostranih sorti maline, ali naša srpska malina se pokazala kao najpovoljnija zbog same organoleptike, zbog količine kiseline i šećera u samoj malini - kaže naš sagovornik.

Malina - i u kolačima i u filmu

U ovom kraju, po svoj prilici, sve se vrti oko maline koju zovu još i "crvenim zlatom".

Jovan Pantović je filmadžija iz Čačka, kog su berači malina inspirisali da započne rad na zanimljivom dokumentarnom filmu.

- Berači ovde dolaze iz svih delova zemlje, čak i iz okoline. Dakle, tu su ljudi sa Juga, onda ljudi iz Bosne, iz susednih zemalja kao što su Bugarska i Rumunija. Ideja snimanja 'Berača malina' je nastala iz puno raznih priča koje smo čuli u vezi sa malinom uopšte, a onda i samim beračima. Shvatili smo da branje malina zapravo nije uopšte jednostavno i da svi berači koji to rade, rade pod određenim teškim uslovima. To znači da beru na 40 stepeni i da kada god odu u polje, da to za njih postaje jedan potpuno drugi novi svet - ističe Pantović.

Jedna šetnja kroz Arilje dovoljna je da shvatite da ovde svaka kuća gaji maline. Ljiljana Blagojević je penzionerka iz Arilja. Poslednjih godina deo svoje kuće izdaje gostima, a iza kuće se naravno nalazi malinjak.

- Imamo svoj mali malinjak koji služi za našu ličnu upotrebu. Od malina pravim lično sokove, slatka, džemove i deca koja najviše vole od svega, bakin kolač sa malinama - kaže Ljiljana.

Malina je postala sinonim za Arilje, temelj razvoja čitavog područja. Glavna profesija mnogima, hobi i inspiracija svima ostalima, a videli smo da malina u sebi krije još tajni na čijem otkrivanju ljudi ovog kraja vredno rade.

- Ovde u Arilju ne postoji porodica koja direktno ili indirektno nije vezana za malinu. U one godine kada malina nema dobar prinos i kada ne rodi dobro, onda su u problemu i trgovci i svi drugi ljudi koji se bave nekim drugim zanimanjima. Znači prosto, malina za nas u Arilju je svetinja, zaključuje Dragiša Terzić.

BiznisKurir/EuroNews