DUŠAN I IVANA IZ GRADA BEŽE NA DRINU U SVOJ RAJ: Turisti hrle da odsednu u njihovim prikolicama od kojih su stvorili sjajan biznis

Kada su odlučili da se bave turizmom, članovi porodice Marić iz Loznice želeli su da to bude nešto drugačije, originalno i inovativno. Dušan je istraživao na internetu novitete u turističkoj industriji, video da je luksuzno kampovanje u Sloveniji i drugim evropskim zemljama hit i pomislio da tako nešto pokrene u Srbiji.

Na imanju od jednog hektara, na tridesetak metara od reke Drine, u naselju Jelav 1, udaljenom oko 120 km od Beograda i isto toliko od Novog Sada, u okruženju stabala kanadske topole, napravili su Drina river glamping, jedinstveno mesto u našoj zemlji.

Ovde gosti spavaju u nekadašnjim kamionskim prikolicama (furgon kontejner, za prevoz voća i povrća), koje su preuređene u smeštajne jedinice.

Turisti vreme provode zavaljeni u ležaljke među stablima, uz šum reke i cvrkut ptica ili vozeći bicikle, veslajući kajak ili igrajući badminton.

Svakog gosta na stočiću u kabini dočeka šampanjac dobrodošlice i tanjir sa domaćim specijalitetima.

Ovaj kamp se nalazi desetak kilometara od Loznice, a gosti tamo sa sobom nose hranu koju će spremati, dok kabine imaju kompletno opremljenu kuhinju.

- Od jednog prijatelja sam čuo da u Loznici postoji neko ko iz Nemačke uvozi kamione kojima je prošao radni vek. Supruga Zorica i ja smo ubrzo posle toga rešili da naručimo tri prikolice, međutim krenula je korona i problemi oko uvoza, tako da nam je stigla jedna, a posle nekoliko meseci i druga. Da ne bismo čekali treću prikolicu koja je bila neizvesna, krenuli smo da radimo na ove dve - priča mi Cvetko Marić, Dušanov otac.

- Prikolice su praktično bile škart roba za onoga ko ih je uvezao, jer ih ne bi ni za šta dalje koristio. Mi smo ih kupili sa šasijama i krenuli da ih prerađujemo - dodala je Zorica, koja je ispričala da su dobar deo radova sami obavili.

- Šta smo mogli sami, to samo radili bez majstora, a gde je bila potrebna stručnost, prepustili smo profesionalcima. Na primer, izolaciju od 10 cm smo sami lepili. Ivana nam održava sajt, a sami vodimo društvene mreže - dodaje Cvetko.

Prema Dušanovim rečima, ima turista koji sve vreme boravka ostanu u kampu na svojevrsnoj šumskoj antistres terapiji, bilo da su u šumi ili imaju aktivnosti na reci i pored nje. To su najčešće ljudi iz većih gradova koji radnu nedelju provode u kancelarijama.

Trenutno su u ponudi dve kabine, manja zelena (Greeny) od 15 kvadrata za dve osobe i veća crna (Blacky) od 20 kvadratnih metara za 4 osobe.

U planu su još dve kabine, a po završetku radova ovde će moći da odsedne 14 osoba.

- Ovde imaju i dvorište od jednog hektara gde su i đakuzi na otvorenom, bicikli, bioskop u šumi, kao i mesto za paljenje logorske vatre. To je poseban doživljaj kad padne mrak. Ko želi da peca ribu, od nas može dobiti opremu uz dozvolu ribolovačkog udruženja.

Najviše im dolaze Beograđani i gosti iz Vojvodine koji vole brdovite krajeve.

Od inostranih turista do sada su imali žitelje više od 20 država među kojima su: Nigerija, Australija, Vijetnam, Indija, Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Rusija, Mađarska i komšije iz bivših jugoslovenskih republika.

Iako ovaj mladi advokat i njegova supruga Ivana, koja se bavi programiranjem, rade u Loznici, skoro svakog dana su u Jelavu, na imanju Drina river glampinga.

Ovde provode vreme sa svojim ćerkama Dunjom i Lolom, kojima i te kako prijaju klima, šumsko okruženje i reka.

(Kurir.rs/Priče sa dušom)