DANKA LUPILA ŠAKOM O STO I NAPUSTILA FIRMU, SLAVEN JE SLEDIO U prva 2 meseca nisu imali ni za kafu, sada posluju po čitavoj Evropi

Ako pokušavate da zamislite jednu prosečnu srpsku porodičnu mikrofirmu u Srbiji koja pravi određeni proizvod od drveta, to otprilike izgleda ovako: tata kao glava porodice je onaj ko je zadužen za one grublje poslove. U slučaju firme koju ćemo opisati – to je sečenje, oblikovanje i ručno brušenje drveta za krajnji proizvod.

Danas, posle skoro četiri godine od osnivanja firme, kada uveče decu pošalju na spavanje, a oni završavaju pripreme za novi dan, samo pogledaju u proizvod ispred sebe i ponosni su na to što su stvorili – ekološku, drvenu, ručno rađenu noćnu lampu, sa CE znakom za kvalitet, što znači da je bezbedna i sigurna za upotrebu.

Oni su TwoN – Danka i Slaven Živković, inženjeri drvne industrije, koji su posle godina i godina radnog iskustva u velikim, pa i državnim firmama ili korporacijama – ona kao projektant enterijera, a on kao organizator proizvodnje, razmišljali o odlasku iz Srbije.

- I onda je Danka jednostavno lupila šakom o sto, napustila tadašnju firmu i usred prvog talasa korone otvorila svoju – TwoN, koja je naziv dobila po našoj dvojici sinova, Nemanji i Nikši. U tom trenutku ona je pravila neke dekoracije od drveta, zidne ukrase, slova, ručice, police. Posle mesec dana od otvaranja firme, ja sam shvatio da ona to neće moći da izgura sama i onda sam i ja dao otkaz i pridružio joj se u ovoj našoj maloj kreativnoj radionici – nastavlja Slaven.

S obzirom na to da u tom trenutku nijedno nije imalo stalna primanja, logično je usledilo naše pitanje od čega su tada živeli.

- Zarada u prva dva meseca nije bila dovoljna ni za kafu. Tu je bilo ulaganja u mašine i drugih troškova, ali kada je Danka odlučila da otvori firmu, mi smo rešili da nam ušteđevina koju smo 15 godina spremali za emigraciju, posluži kao neka sigurnost dok posao ne krene. Ti kad želiš da emigriraš negde, moraš da imaš određena sredstva na računu. E ta sredstva su nama bila polazna tačka za ovo i za troškove života bez plate – dodaje Slaven.

Posle prvih polica i dekoracija, oni su došli na ideju da naprave dečju dekorativnu lampu. Tada su shvatili da niko u regionu ne pravi takve, ručno rađene drvene lampe za decu, možda svega 6,7 firmi u Evropi.

- Tad sam shvatio da svaki proizvod koji skoji koristi struju mora da ima CE znak, a time verovatno nijedan mali proizvođač nije hteo da se bavi. Pošto sam ja ranije radio u standardizaciji, ta tema i evropski standardi bili su mi poznati i posle nekoliko serija lampi na baterije, odlučili smo da nećemo da prodajemo, niti da pravimo ništa dok ne dobijemo sertifikat iz akreditovane laboratorije da je naš proizvod apsolutno siguran i bezbedan za upotrebu – kaže Slaven.

I taj sertifikat su dobili pre oko godinu i po dana. Sada su jedina firma na domaćem tržištu koja pravi dečje lampe, a ima CE znak.

A u međuvremenu su eksperimentisali sa raznim detaljima u nameri da proizvedu dečju lampu kakvu bi i sami koristili i njihova deca. I otprilike dva-tri meseca od prve napravljene lampe i posle 100 eksperimenata otkrili su LED diodu koja im je najviše odgovarala. I tu diodu i dan-danas koriste.

Ali ova, njihova deca već počinju lagano da se uključuju u posao. Stariji sin, sa svojih 12 godina je jedan od Dankinih velikih pomoćnika u bojenju, a ponekad se u one najbezazlenije poslove uključuje i mlađi sin, koji ima 9. Najmlađa, dvogodišnja ćerkica Nađa (zbog koje firmi sad "preti" promena naziva u ThreeN", kaže Slaven) od prvih dana se mota po radionici i njena glavna uloga je da im svojim osmehom olakšava nekad izuzetno naporne, ali ipak ispunjene dane.

- Boje koje koristimo imaju sertifikat za bojenje dečjih igračaka. To znači da deca slobodno mogu da ih stave u usta, a pritom su boje otporne na pljuvačku i veoma su postojane. Drvo, najčešće jela i smrča, takođe je sertifikovano, odnosno kupljeno od firmi koje imaju FSC sertifikat, što znači da sirovine dolaze iz šuma koje se kontrolisano seku – napominje Slaven.

Ipak, i pored nagrada i popularnosti među njihovim pratiocima na mrežama, njihova prodaja na domaćem tržištu nije tako lako išla. Da bi proizvod ispunio sve željene standarde i nazvao se ekološkim, štedljivim, neškodljivim i bezbednim, a uz to i da je ručni rad, to nažalost mora da košta.

- Mi smo za sve procedure i ispitivanja u vezi sa dobijanjem CE znaka potrošili sigurno oko 4,5 hiljada evra. I to smo sve pokrili iz ranije štednje – navodi Slaven, dodajući da se time samo nametnulo da se počnu da razmišljaju o izvozu i evropskom tržištu, jer je tamo svest stanovništva drugačija.

Tamo su, ne samo zbog platežne moći, već i zbog veće ekološke svesti, spremniji da plate za proizvod koji je eko-frendli, kvalitetan, garantuje bezbednost i uz to je još i ručni rad. Međutim, do izvoza na evropsko tržište i nije tako lako došlo. Iako su svoje proizvode izlagali dva puta na beogradskom Sajmu nameštaja, prodaja van granica Srbije išla je tek preko ličnih kontakata, za poklone i malo preko društvenih mreža.

A onda se desio jedan slučajan, a kažu ništa nije slučajno, poziv za učešće na najvećem Sajmu igračaka u Nirnbergu.

- Organizatori tog sajma su došli u Srbiju da predstave sajam i pozovu proizvođače na učešće. Mi smo se interesovali za to kako uopšte možemo da učestvujemo i rečeno mi je da se zakup prostora na tom sajmu zakupi čak godinu dana pre sajma. I kako sam na toj promociji Sajma upoznao jednu od organizatorki i predstavio joj naš proizvod, ona nas je posle nekog vremena pozvala jer nam je našla mesto. Posle toga, na nama je bilo da obavimo onaj "lakši" deo – da obezbedimo novac za troškove učešća. I onda smo uzeli kredit da bismo se na tom sajmu pojavili – navodi Slaven.

I na tom sajmu, dodaje on, prišao im je, između ostalih, i jedan od uvoznika iz Australije – zemlje u koju su hteli ranije da emigriraju – poželevši da naruči 200 komada od svakog od izloženih modela.

- Na ovakvu ponudu, mi smo se, sa trenutnim kapacitetom 300 komada mesečno i sa nama dvoma kao jedinim zaposlenima, mogli samo nasmešiti. Oni su tek onda shvatili da smo mi mala firma, da je pitanju ručni rad, ali ko zna, svakako ćemo nastaviti pregovore – kaže Slaven.

Ipak, neposredno pred ovaj sajam, dobili su jednu divnu vest.

- Obratile su nam arhitekte iz Švedske koji su za opremanje dečje bolnice odabrali baš naše drvene zidne lampe. Ono zbog čega su nas odabrali, pored proizvođača iz EU, kako su nam rekli, jesu dizajn, ispitanost kvaliteta, rok isporuke i na poslednjem mestu cena.

A troškovi kada se želi napraviti pouzdan, kvalitetan, eko-frendli i lepog dizajna proizvod, jednostavno nisu mali. Pogotovo sada kada, zbog krađe dizajna, imaju nameru i da zaštite svoj proizvod. Poslednju prevaru su otkrili sasvim slučajno kada su njihove slike osvanule uz proizvode koji se nude na sajtu Alibaba. Slaven ih je kontaktirao, oni su slike tih proizvoda izbrisali, ali su onda objavili i druge njihove slike uz proizvode koji se prave u Kini.

- Sada jednostavno moramo da zaštitimo svoj dizajn u Evropi i za to će nam, za 15 naših proizvoda, biti potrebno oko 4.500 evra.

I, po svemu sudeći, ovaj put koji su izabrali Danka i Slaven, očito, nije lak. Do sada su, za tri i po godine, otkako su napravili svoju prvu lampu, napravili oko 3.500 primeraka. Za jednu lampu potrebna su im, otprilike, tri dana. Količine koje od njih naručuju i količine koje uspevaju da naprave trenutno jesu male, ali se Danka i Slaven nadaju povećanju i jednog i drugog. Pogotovo sada, kada će za koji dan dobiti i svog prvog zaposlenog koji nije iz porodice. Onda će možda ponovo moći i na godišnji odmor jer su u poslednjih nekoliko godina uspevali da odu svake druge godine, i to jedva sedam dana na more - zbog dece.

(Kurir.rs/eKapija)

Bonus video: