Nišliji Stevanu Antanasijeviću atletska karijera nije bila suđena, ali zato preduzetnička jeste. Započeo ju je nakon povrede ahilove tetive koja ga je zaustavila u daljim sportskim uspesima, pošto se takmičio u disciplini skok sa motkom.
Ali baš ta sportska karijera, odnosno činjenica da se blizu stadiona na kojem je u Novom Sadu svakodnevno trenirao nalazi i jedan pab, uticala je na njegovo današnje zanimanje.
„Svraćao sam povremeno sa drugarima nakon treninga na pivo u jednu obližnju pivnicu. I tamo sam, isprobavajući razne vrste piva pomislio da bih mogao da jednog dana imam svoje. Volim pivo, intrigiralo me je sve to oko pravljenja piva, a uz put sam video i kako je kraft pivarstvo u Novom Sadu doživljavalo procvat. Bilo je sve više malih, lokalnih pivara. Tako sam poželeo da se i sam time bavim“, kaže Stevan.
Pivo je, priča ovaj mladi Nišlija, najpre više od dve godine kuvao u kućnoj varijanti, isprobavajući zajedno sa porodicom i prijateljima ukuse.
„Praktično sam isprobavao i istraživao, pravio sam pivo za sebe i prijatelje. Tek kasnije sam se osmelio da razmišljam o preduzetništvu i otvaranju pivare u rodnom Nišu.
Početni kapital – kredit
Firmu je registrovao 2020. a pivara, zajedno sa malim lokalom koji posluje u okviru nje, zvanično je otvorena godinu kasnije. Živeo je, kako kaže, dve godine u automobilu, putujući iz Novog Sada u Niš i nazad, kako bi mogao da se bavi sportom, ali i da istovremeno razvija svoj preduzetnički eksperiment sa pivom.
„Nije bilo lako, radio sam sam u pivari u Nišu i pritom živeo u Novom Sadu. U startu sam bio u prednosti jer sam imao prostor za pivaru. Moji roditelji su se jedno vreme bavili proizvodnjom flastera i ja sam iskoristio taj prostor, krenuo da ga sređujem, a onda i da nabavljam potrebnu opremu za proizvodnju piva. U početku su to bili fermentori od plastike, a kasnije sam kupio one od inoksa koji rade pod pritiskom, pojednostavljeno – pravu i kvalitetnu opremu“, navodi Stevan i dodaje da je u opremu uložio 40.000 evra, kao i da je početni kapital pribavio zahvaljujući kreditu koji je podigla njegova majka, jer on nije ispunjavao uslove da se zaduži.
Na novčanu pomoć grada namenjenu osnaživanju preduzetništva nije imao pravo, jer se pivarstvo nije subvencionisalo.
Inspiriše ljude da otkriju istoriju Niša
Danas se u njegovoj porodičnoj firmi proizvodi šest vrsta piva, a ono što ovog mladog preduzetnika izdvaja od drugih kraft pivara u Srbiji jesu i specifična imena koja daje svojim proizvodima. Stevan je, naime, došao na ideju da poveže pivo i istoriju svog grada, pa je proizvodima nadenuo imena slavnih Nišlija, ali i najvažnijih znamenitosti Niša. Tako jedno njegovo pivo nosi ime Todora Stankovića, čuvenog niškog političara, konzula u Prištini, Skoplju, Bitolju i Solunu, borca u svim ratovima između 1876. i 1918. godine. Pored njegovog imena, tu su i piva nazvana po Stevanu Sremcu, Nikoli Koletu Rašiću i drugim cenjenim stanovinicima Niša.
„Razmišljali smo praveći brend i došli na ideju da povežemo naše pivo i istoriju. Ljudima je zanimljivo kada vide etiketu na pivu sa imenima Kole, Todor, a ako ne znaju o kome se radi i po kome je pivo nazvano, to ih zainteresuje da potraže informacije, da guglaju o tom čoveku i saznaju nešto o njemu. Uzbudljivo je, zaista dobijamo lepe komentare i naša ideja je naišla na pozitivan odjek među sugrađanima. Niški komitet je bila tajna nacionalno-politička organizacija osnovana 1874. godine, koju su činili viđeniji ljudi iz društveno-političkog života Niša, okupljeni sa ciljem da se srpski narod ujedini u borbi za nezavisnost i oslobođenje od Turaka. Čitajući o svim tim velikim ljudima, ja sam shvatio koliko ni mi Nišlije ne znamo mnogo o njima, hteo sam da sačuvam to sećanje jer se divim njihovoj hrabrosti i borbi za očuvanje sopstvenog naroda. Odatle i ime moje pivare, rekao je Stevan Antanasijević.
Žurke, ploče, knjige i ljubav
Generaciji njegovih roditelja i nešto starijima, najdraže pivo je “Hipi dolina” koje je ime dobilo po ulici u kojoj je nastao niški hipi pokret i koja je tih 70-ih godina prošlog veka bila glavno mesto okupljanja tadašnje omladine. Tu su se organizovale žurke, razmenjivale gramofonske ploče i knjige, rađala prijateljstva i ljubavi. I sa posebnom nostalgijom i sećanjima na svoju mladost i to vreme, pripadnici te generacija danas rado piju baš ovo Stevanovo pivo.
Planovi su mu, kaže, da osim prodaje u svom lokalu i partnerima u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima po Srbiji, sa kojima je već uspostavio saradnju, pivo iz Ništa izvozi i na inostrana tržišta.
„Trenutno proizvodimo oko 5.000 litara mesečno. U pregovorima sam sa nekim ljudima u Nemačkoj, a preko druga koji živi u Holandiji pokušavam da dogovorim i izvoz u tu zemlju. Važno je da počne izvoz, a posle verujem da ćemo lakše uspostaviti i dodatne kontakte i naći nove partnere“, uveren je ovaj ambiciozni mladi preduzetnik.
Često su na festivalima kraft piva ili nekom noćnom marketu
Inače, pored pivarstva Stevan radi još jedan posao. Učesnik je projekta EU za izgradnju prečišćivača otpadnih voda, a na pitanje kako stiže sve to, kratko odgovara:
„Navikao sam, a i mlad sam. Kad ću ako neću sad. Pošto sam nekoliko godina jurio iz Novog Sada u Niš, radio i kao pivar i kao konobar, ovo sada je mi je mnogo lakše“, odgovara sa osmehom.
Kurir.rs/Jugmedia/Infostud
Preneo: M. N.
NE PROPUSTITE
