Šetogodišnji učenik prvog razreda, iako živi u Nikšiću, sve stiže, seje krompir na Krnovu, nosi pakete, obilazi starije sugrađane, sadi drveće... Od dnevnice pola zadrži za sebe, a drugu polovinu daje sestri...
Iako je 1. juna napunio tek šest godina mali domaćin Mirko Macanović iz Nikšića sve stiže - seje krompir, nosi pakete, obilazi starije sugrađane, sadi drveće... Stiže i da se s društvom poigra, a uskoro će se okušati i na fudbalskom terenu. Krenuo je u školu, trenutno mu je najdraži predmet engleski jezik, mada mu se svi predmeti sviđaju, a od dnevnica koje kod oca zaradi planira da kupi, ni manje ni više, nego traktor.
Od oca je nasledio ljubav prema poljoprivrednim radovima, od majke empatiju i humanost, a poseduje neodoljiv šarm, pišu podgoričke Vijesti.
“Iako živim u gradu, selo baš volim, a posebno volim da radim. Na Krnovu smo posadili krompir i tamo često idem s ocem. Pomažem sve što treba. Nekad i pokupim krompir, donosim pakete... Ništa mi nije teško, već mi je zabavno”, kaže Mirko i onda održao kratak čas o poljoprivredi.
Pričao je o traktoru, vadilici, o žutom i crvenom krompiru (beli ne priznaje), o razlici između “dobrog i lošeg krompira”. Ali i o selu, macama, o psu Vulu.
“Znaš, truo krompir ne valja, a oni koji su zeleni znači da još nisu porasli. Zdrav krompir je dobar krompir”, kaže Mirko, a njegova ozbiljnost i posvećenost selu zadivljuju. Ne “priznaje” beli krompir, samo žuti i crveni.
Otac mu, navodi, plati dnevnicu kao i ostalim radnicima, a on od tog novca pola daje dve godine starijoj sestri Manji, a drugu polovinu zadrži za sebe.
“Radim ja za oboje, i za sestru, i za mene. Otac mi dnevnicu plati 20 evra, a dobio sam jednom i 30, kada sam više radio. Svoj deo čuvam i čekam da dovoljno skupim, a kada skupim kupiću nešto veliko - mali traktor. I otac skuplja da kupi veći traktor”, ponosno kaže Mirko.
A ponosan je i što mu je otac prosvetni radnik, majka veliki humanitarac, što sestra peva u “Zahumlju”. Ali i što će ga “čika Mrdelja povesti na trening FK Čelik”.
“Majka radi u Crvenom krstu i idem i ja tamo ponekad. Obilazim starije, nosio sam poklone bakama za 8. mart i sećam se kako je jedna baka baš bila srećna. Najbolji drugari u Crvenom krstu su mi čika Dragan, čika Goran i čika Mrdelja. Sa čika Mrdeljom sam dosta puta išao na akcije. Išao sam i da sadim drveće. Sadio sam na Trebjesi, ali i ispred ulaza. Na Trebjesi sam posadio bor, a ispred ulaza bukvu. Lepši mi je bor.”
Kaže da voli sve sportove, ali da mu je fudbal najdraži. Trenutno, jer je donedavno trenirao i džudo. Naglašava da voli i školu. “Volim ja i da učim. Posebno volim engleski jezik. Ne znam još šta bih voleo da budem kad odrastem. Možda da predajem engleski”, kaže Mirko.
Kurir.rs/Vijesti.me
NE PROPUSTITE
