U bilo koji kraj Hrvatske da dođete, naići ćete na radove na putu. Završavaju se deonice, počinje gradnja novih, popravljaju se i proširuju putevi. Ali ima jedan koji su zaobišli i mehanizacija, i evropski fondovi, i državna i opštinska kasa. On vodi u Bestrmu, selo u opštini Sunja. Na njemu nema zakrpa, samo rupe, jedna do druge, onde gde ima asfalta. Kad bi se birao najlošiji put u Hrvatskoj, teško da bi ovaj prošao bez "priznanja".
Pre trinaest godina njime su iz Siska prošli Anita i Sandro Zrnić, s namerom da u Bestrmi, u kojoj su kupili imanje, i ostanu. Krčili su šiblje od kojeg se štale nisu ni videle i počeli su da nabavljaju životinje. Štalu su morali da zatvaraju da im ne uđu divlje svinje, a posećivali su ih i vukovi... Do pre pet godina osim kišnice drugu vodu nisu imali.
Trinaest godina otkako su pošli put Bestrme Anita i Sandro u istom su selu i danas sa svoje dve ćerke, Elom koja ide u osnovnu školu i petogodišnjom Frankom.
– Ma kakvi, ne fali nam Sisak nimalo. Dobro je tu i za decu, odrastaju u prirodnom okruženju, uče se empatiji i odgovornosti. U Sunji su škola i vrtić koji odlično funkcionšu – kaže Anita, koja je nakon završenog menadžmenta i rada u stranoj kompaniji u Zagrebu završila i ekološku poljoprivredu na Agronomskom fakultetu pa sada zapravo radi u struci, na svom gazdinstvu.
Zrnići se, naime, bave stočarstvom i najveći su uzgajivači burskih koza u Hrvatskoj pod selekcijom, što podrazumeva poštovanje strogih pravila pri rasplodu, vođenje evidencija...
KOD ZRNIĆA IMA SVEGA
Zrnići imaju oko 22 hektara obradivih površina. Gazdinstvo su osnovali 2009. godine i danas imaju stado od 60 burskih koza pod selekcijom, ovaca je 120, čistokrvnih arapskih konja sedam, a počeli su da uzgajaju i krave. Ekološki su poljoprivrednici, a životinje hrane tako što seju detelinsku travnu smesu i stočni sirak. Proizvode jagnjeće i jareće meso, kao i jarce za rasplod.
– Prvog sam jarca dovezla iz Bizovca, u svom malom Tvingu – priseća se Anita.
Osim šezdesetak koza rase koje karakteriše mesnatost i visoka plodnost, Zrnići imaju i stado ovaca, arapske konje, a započeli su i uzgoj krava:
– Elu je baka pitala šta bi za Božić, odgovorila je da bi kravu, pa je stigla, pod bor – pričaju Anita i Sandro, čija je želja da imaju 200 krava.
– Ideja šta bismo i kako bismo imamo za sledećih 400 godina – kažu nabrajajući kako su u planovima mužnja ovaca, mini sirana... Ali, za sve što su naumili, neko bi još morao da radi sa njima. a ovde je nekoga za rad na poljoprivredi jako teško pronaći. Kad bi se proširili onako kako bi želeli, u njihovo bi selo trebalo normalno da dođe kamion, a ne može. Uvek se nađe nekakva prepreka, poput one kad im "pukne" internet, što se u selu često događa jer je veza loša, a taman su sve podatke svoje opsežne poljoprivredne administracije uspeli da unesu, pa onda sve moraju ispočetka. Proizvodnju im nije olakšala ni zabrana klanja na gazdinstvu, jer im je najbliža klaonica u Sisku, ali Zrnići kažu da ni ne žele da kolju jaganjce i jariće...
Ipak, Anita i Sandro idu dalje i nemaju nameru da odustanu Kupili su još neka imanja u selu i raščišćavaju ih, za stoku.
kurir.rs/Večernji.hr
NE PROPUSTITE
