Iskusni povrtari stavljaju ovaj prah oko korena paradajza: Potpuno je besplatan, a plod u trenu postaje sladak kao med
Svake sezone mnogi baštovani suočavaju se sa istim razočaranjem, paradajz na grani izgleda besprekorno, crven je i čvrst, ali kada se preseče, unutrašnjost mu je vodenasta i potpuno bezukusna. Prema savetima sa popularnih stranih portala za uzgoj biljaka, poput Gardening Know How, koren ovog problema ne leži isključivo u vremenskim prilikama, već u ozbiljnom disbalansu hranljivih materija u samom zemljištu.
Problem viška azota i manjka kalijuma
Kako ističe stručna služba Državnog univerziteta u Misisipiju (Mississippi State University), jedan od najčešćih uzroka opadanja kvaliteta ploda je prevelika količina azota u odnosu na ostale elemente u tlu. Iako azot podstiče snažan i bujan rast zelenih delova biljke (lisne mase), on istovremeno može rezultirati slabo razvijenim, vodenastim plodovima.
Sa druge strane, nedostatak kalijuma direktno je povezan sa lošijom strukturom i ispranim ukusom paradajza. Uloga kalijuma je od presudnog značaja u fazi formiranja ploda, jer on diktira razvoj ukusa, teksture i opšteg kvaliteta, a naročito je važan tokom perioda intenzivnog rasta.
Drveni pepeo kao prirodno rešenje
U potrazi za jednostavnim rešenjima za obogaćivanje tla kalijumom, baštovani se najčešće okreću drvenom pepelu. Njegova prednost leži u bogatom sastavu, sadrži kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum, što su upravo oni mikroelementi koji aktivno učestvuju u pravilnom formiranju i poboljšanju kvaliteta ploda.
Kako se pepeo primenjuje i na šta treba paziti
Načini primene: Pepeo se može posipati direktno po površini zemlje pre sadnje, umešati u kompost ili se, u vrlo malim količinama, mešati sa vodom radi zalivanja zone oko korena.
Provera pH vrednosti: S obzirom na to da je pepeo izrazito bazan (alkalan), preporučuje se obavezna provera pH vrednosti tla pre upotrebe. Paradajz najbolje rađa u blago kiselom zemljištu, a nagle promene kiselosti mogu blokirati dostupnost drugih hraniva i usporiti celokupan razvoj biljke. Stručni izvori upozoravaju da je umerenost ključna; prekomerna upotreba pepela može trajno narušiti ravnotežu tla.
Pojedini izvori takođe navode da pametna i umerena upotreba pepela može pomoći u suzbijanju truleži vrha ploda, problema koji se usko povezuje sa otežanim usvajanjem kalcijuma. Međutim, naglašava se da uzrok truleži nikada nije samo jedno izolovano stanje zemljišta, već splet različitih faktora rasta, u koje spadaju i režim zalivanja i ukupan balans nutrijenata.
Bezbednost na prvom mestu
Za baštu se sme koristiti isključivo čist drveni pepeo. Ostaci od tretiranog, farbanog drveta ili spaljenog otpada sadrže toksične materije koje će otrovati tlo i biljku.
Pepeo je izuzetno sitan i lako se raspršuje nošen vetrom, pa se savetuje veliki oprez pri radu kako bi se izbegla iritacija očiju, kože i disajnih puteva.
Zaključak iskusnih baštovana je jasan, pravilno doziran drveni pepeo jeste odličan i koristan dodatak, ali on nije magičan štapić i ne može funkcionisati kao samostalno rešenje. Za berbu ukusnih i kvalitetnih plodova paradajza, neophodna je dobitna kombinacija koja uključuje pravilno doziranu prihranu, stabilno i redovno zalivanje, kao i održavanje uravnoteženog sastava zemljišta tokom cele sezone rasta.
Biznis Kurir/Jutarnji.hr
