Zarada do 12.000 evra po hektaru: Tri načina za obradu, svaki profitabilan - uzgoj zelenog oraha novi zlatni biznis u Srbiji, evo i za šta se koristi
Poslednjih godina proizvodnja zelenog oraha u Srbiji privlači sve veću pažnju voćara i manjih investitora koji traže isplativiju alternativu tradicionalnim voćarskim kulturama poput jabuke, šljive ili kruške. Glavni razlog za to jesu relativno skromna početna ulaganja u odnosu na mogućnost ostvarivanja dobre zarade, kao i široke mogućnosti plasmana u prehrambenu, farmaceutsku i kozmetičku industriju.
Sve više proizvođača prepoznaje potencijal ove proizvodnje kao načina za proširenje postojećeg voćarskog poslovanja i ostvarivanje dodatnih prihoda. Posebnu vrednost ima činjenica da zeleni orah predstavlja specifičnu sirovinu za kojom raste potražnja na tržištu.
Zeleni orah je nezreo plod koji se bere pre nego što se formira tvrda ljuska. Upravo tada poseduje najveću tržišnu vrednost, jer se koristi u proizvodnji tradicionalne orahovače, različitih sirupa, ekstrakata, kandiranih proizvoda, kao i preparata na prirodnoj bazi.
Stručnjaci ocenjuju da ova proizvodnja predstavlja zanimljivu nišu za poljoprivrednike koji žele da diversifikuju proizvodnju i ostvare dodatni prihod, posebno kroz preradu i finalizaciju proizvoda.
Srbija ima odlične uslove za uzgoj
Zahvaljujući umerenoj kontinentalnoj klimi i kvalitetnom zemljištu, Srbija ima veoma povoljne uslove za gajenje oraha. U intenzivnim zasadima najčešće se uzgajaju sorte Chandler i Franquette, ali i pojedine domaće selekcije koje se dobro prilagođavaju klimatskim promenama.
Ipak, uspešna proizvodnja zahteva ozbiljan pristup i primenu savremenih agrotehničkih mera. Sistem za navodnjavanje "kap po kap" danas se smatra neophodnim kako bi se obezbedili stabilni prinosi i kvalitet ploda. Jednako su važni zaštita od kasnih prolećnih mrazeva, pravilna rezidba i uravnotežena ishrana zasada.
Bez ovih mera teško je očekivati ozbiljne prinose i ekonomsku isplativost proizvodnje.
Kolika su ulaganja?
Podizanje intenzivnog zasada oraha zahteva značajna početna sredstva, ali stručnjaci ističu da su troškovi uglavnom jasno definisani.
Za pripremu zemljišta potrebno je izdvojiti između 1.200 i 2.000 evra po hektaru. Nabavka sertifikovanih sadnica košta od 2.500 do 4.500 evra, dok je za sistem za navodnjavanje potrebno dodatnih 2.000 do 3.500 evra. Troškovi sadnje, postavljanja kolja i osnovne zaštite kreću se od 1.500 do 3.000 evra.
Ukupna investicija za podizanje jednog hektara intenzivnog zasada procenjuje se na između 8.000 i 11.000 evra.
Dodatnu pogodnost predstavljaju državne subvencije koje mogu da umanje troškove za 1.500 do 2.500 evra po hektaru, naročito kada je reč o nabavci sadnog materijala i sistema za navodnjavanje.
Raniji prihodi nego kod proizvodnje zrelog oraha
Za razliku od proizvodnje zrelog oraha, gde je potrebno više godina da zasad dostigne pun rod, proizvodnja zelenog oraha omogućava prve prihode već u drugoj ili trećoj godini nakon sadnje.
Komercijalni prinosi očekuju se između četvrte i šeste godine, dok zasad puni proizvodni potencijal dostiže nakon sedme godine.
U zavisnosti od sorte, gustine sadnje i primenjene tehnologije, proizvođači mogu očekivati između 3.000 i 8.000 kilograma zelenog ploda po hektaru.
Otkupna cena dostiže i četiri evra po kilogramu
Iako tržište zelenog oraha u Srbiji još nije u potpunosti razvijeno, interesovanje prerađivača iz godine u godinu raste.
Cena sirovog zelenog oraha u otkupu kreće se od 0,8 do 1,8 evra po kilogramu, dok proizvođači koji imaju direktne ugovore sa destilerijama, farmaceutskim kompanijama ili proizvođačima prirodne kozmetike mogu ostvariti cenu od dva do četiri evra po kilogramu.
Na osnovu aktuelnih tržišnih parametara, bruto prihod po hektaru kreće se od 3.000 do čak 12.000 evra godišnje.
Kada se odbiju troškovi održavanja zasada, koji uglavnom iznose između 1.000 i 2.500 evra godišnje, neto zarada može dostići od 2.000 do 9.000 evra po hektaru.
Kratak rok berbe predstavlja najveći izazov
Iako finansijska računica izgleda veoma primamljivo, proizvođači ističu da ova proizvodnja nosi i određene izazove.
Najveći rizik predstavlja veoma kratak period za berbu. Zeleni orah mora da se ubere u tačno određenom trenutku, najčešće tokom prve polovine juna, dok unutrašnja ljuska još nije počela da odrvenjava.
Ukoliko se zakasni svega nekoliko dana, plod gubi kvalitet potreban za preradu i više ne može da se prodaje kao zeleni orah. Zbog toga je obezbeđivanje dovoljnog broja sezonskih radnika jedan od ključnih faktora uspeha.
Najveći profit ostvaruje se preradom
Stručnjaci navode da se danas izdvajaju tri osnovna modela poslovanja. Prvi podrazumeva prodaju sirovog ploda otkupljivačima i donosi najmanju zaradu, ali i najmanji rizik. Drugi model zasniva se na ugovorenoj proizvodnji za poznatog kupca, što proizvođaču obezbeđuje sigurniji plasman i stabilniju cenu.
Treći model, koji mnogi smatraju budućnošću ovog sektora, jeste sopstvena prerada. Pretvaranjem zelenog oraha u orahovaču, sirupe, slatko ili druge proizvode sa dodatom vrednošću, zarada može biti višestruko veća od one koja se ostvaruje prodajom sirovine.
Proizvodnja zelenog oraha u Srbiji nije posao koji donosi brzu zaradu preko noći, ali predstavlja ozbiljnu dugoročnu investiciju sa značajnim potencijalom. Uz kvalitetnu agrotehniku, dobro organizovanu berbu i obezbeđeno tržište, ova kultura može postati jedan od zanimljivijih izvora prihoda u domaćem voćarstvu tokom narednih godina. Posebno dobre šanse imaju proizvođači koji uspeju da pređu put od sirovine do finalnog proizvoda, jer upravo tu leži najveći prostor za profit.
Biznis Kurir/BizPortal
