ODRŽAN PETI PUPIN FORUM! SAD vide Srbiju kao ključni oslonac stabilnosti u regionu - ovo je pet ključnih panela (FOTO)

Peti Pupin forum, a treći koji se održava u Beogradu, pod nazivom "Srbija kao konektor: od strateške pozicije do regionalne odgovornosti", održan je danas, a okupio je visoke donosioce odluka, međunarodne zvaničnike, poslovne lidere i strateške eksperte na celodnevnom programu koji je počeo u 9:00 časova (registracija) i trajao do 17 časova časova.

Forum je osmišljen kao strateški dijalog usmeren ka budućnosti, sa fokusom na ključne teme, uključujući: 

• budućnost globalnih lanaca snabdevanja i sve veći značaj otpornosti logističkih mreža
• razvoj trgovinskih koridora koji povezuju Evropu, Crno more i Mediteran
• ulogu energetske diversifikacije, LNG-a i razvoja nuklearne energije u jačanju regionalne bezbednosti
• povezanost tehnologije, infrastrukture i ekonomske konkurentnosti
• budući razvoj odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije u promenjenom transatlantskom i globalnom kontekstu

Na Forumu učestvuju:

• visoki predstavnici Sjedinjenih Američkih Država i Srbije
• lideri iz globalnih industrija, uključujući energetiku, infrastrukturu, veštačku inteligenciju i tehnologiju
• eksperti koji oblikuju javne politike, investicije i geopolitičke strategije

Zajedno će podeliti neposredna saznanja o aktuelnim kretanjima i budućim pravcima razvoja.

16.15 - Peti panel - Finansiranje povezivanja: trgovina, energija i strateški investicioni tokovi

Ova diskusija se bavi finansijskom arhitekturom neophodnom za realizaciju velikih projekata povezivanja u oblastima energetike, transporta i digitalnog sektora. Istražiće se kako se javni i privatni kapital, razvojno finansiranje i strateška partnerstva mogu uskladiti kako bi se podstakla ulaganja. Fokus je na finansiranju kao strateškom instrumentu koji oblikuje regionalnu integraciju i dugoročnu konkurentnost. 

Glavni govornik je Kimberli Rid, bivša predsednica i predsedavajuća U.S. EXIM banke, a moderator Kauš Arha, predsednik organizacije Free and Open Indo-Pacific.

U svom izlaganji, gospođa Rid naglasila je koliko je važno da se Srbija povezuje sa državama regiona, kao i Sjedinjanim Državama, na ekonomskom nivou, a onda i iznela jednu zanimljivost iz vremena dok je vodila EXIM banku.

- Dok sam vodila EXIM banku, imala sam čast da se sastanem sa predsednikom Vučićem 2020. godine. Sledećeg dana otišao je u Belu kuću, gde ga je primio predsednik Tramp, i razgovaralo se o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Kosovom. To je primer kako se mogu graditi bolji odnosi kroz ekonomske teme.

Nakon što je gospođa Rid postavila smer diskusije, Kauš Arha, predsednik organizacije Free and Open Indo-Pacific, još jednom je vodio interesantan razgovor sa Mihailom Jankovićem, generalnim direktorom kompanije MK Group, Aleksejem Podgurom, direktorom za razvoj poslovanja iz IMEC Connect Israel i Vladimirom Boškovićem, generalnim direktorom Telegroupa.

Svi panelisti su se složili da ulaganje u povezivanje treba da bude jedan od prioriteta Srbije, da su prilike tu, ali ih treba iskoristiti.

Na pitanje gde vidi Srbiju za pet godina, Mihailo Janković je rekao da su nove generacje otvorenije za velike projekte kojih danas možda manjka. Srbija je jaka u proizvodnji hrane, jaka je u energiji i tehnologiji, a to je dobra baza koja može da se prenosi dalje. 

Na pitanje, gde je budućnost i gde treba da idu investicije, Vladimir Bošković je istakao data centre, a onda i ljude koji će znati da upravljaju tim podacima. Srbija ima potencijal, istakao je, uz naglašavanje koliko je važno obrazovanje.

Na panelu je još jednom je podvučena važnost koridora koji bi povezao Beograd sa lukama u Trstu i Konstanci, kao i članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

15.25 - Četvrti panel - Logistika i transportni koridori: Od geografije do izvršenja

Moderator Kauš Arha, predsednik organizacije Free and Open Indo-Pacific razgovara sa Silvijom Davidu, ambasadorkom Rumunije, Mihailom Vesovićem, zamenikom direktora PKS, Vitoriom A. Torbijaneliem, Luka Trst, Rojom Avrahamijem, glavnim direktorom za inovacije i šefom odeljenja za korporativne investicije luke Ašdod.

Davidu: Moj sused sa leve strane je moj kolega, u srži odnosa Srbije i Rumunije su Dunav i Crno more. Ponekad nam treba eksterni motiv da shvatimo šta imamo. Shvatili smo da smo u veoma izazovnom položaju i na nama je da vidimo da li ćemo to da pretvorimo u prednost. Nismo dovoljno glasni, imamo problem u regionu. 

Torbijaneli: Saradnja je ključ. Trst i sve luke na severnom Jadranu su relevantna kapija. Postoji mogućnost da se napravi integrisana služba preko Srbije do Crnog mora, ali moramo da radimo vrlo konkretno. Treba da krenemo da razmišljamo da ubrzamo već postojeće odnose. Trst može da nam obezbedi nešto novo jer je to slobodna luka.

Avrahami: Mi tražimo brze korake i brza rešenja. Tražimo prijateljstvo između ljudi, između firmi. Izrael donosi tehnologiju, tražimo druge aktere koji će sarađivati sa nama. 

Vesović: Imamo tri strane i sve će iskoristiti jednu zajedničku energiju. Ovo je vrlo komercijalno logično. Gospođo ambasadorko, kad sam pričao kakva je moja vizija da Srbija uđe u EU, rekao sam treba nam veza preko Dunava da budemo bliži Rumuniji.

Torbijaneli: Mi hoćemo da igramo ključnu ulogu i u međunarodnim projektima, da budemo buduća luka novim projektima, Srbija je danas deo cele igre i to pomaže.

Avrahami: Ja sam fokusiran na inovacije i mislim da treba startapovima da nudimo da traže rešenje. Mislim da treba da stvaramo prijateljstva.

Davidu: Da se vratim na činjenicu da smo mi premali, da se sami borimo za velike investicije. Morate da stavite veliko tržište na raspolaganje investitorima. Treba da radimo zajedno. Nekad prepuštamo drugima da kroje viziju nama. Ne pričamo dovoljno o Centralnoj Aziji. To je ključ koji možemo da ponudimo EU. Ova putanja prolazi kroz naše zemlje i nudimo veliki pristup tržištima kojima ranije nije bilo pristupa.

14.30 - Treći panel - Energetska bezbednost i strateška infrastruktura: Osnaživanje regionalne uloge Srbije

Moderator Kolin G. Janič, potpredsednik BGR grupe razgovara sa dr Kirsten Katler, višim strategom za inovacije u nuklearnoj energiji u Stejt departmentu SAD, dr Slavkom Dimovićem, direktorom Instituta za nuklearne nauke Vinča, Đorđem Eremićem, direktorom za inovacije ElevenEs, Laurentiu Pačiu, višim saradnikom u Centru za novu strategiju i potpredsednikom Grupe za energetsku politiku iz Rumunije.

Katler: Mi smo u trenutku kada tražnja za energijom i tehnološki napredak se ukrštaju. AI i računarstvo menjaju naš pejzaž i pomeraju ga. Čuli smo jutros od ministarke energije da postoje ambiciozni planovi za nuklearnu energiju. SAD nude najnaprednije i najbezbednije tehnologije. Kako napredujemo sa novim tehnologijama, moramo da se setimo lekcija iz prošlosti, uklopimo visoke standarde. 

Drago nam je što će Srbija biti sa nama u Dubrovniku na dvodnevnoj rezoluciji, dodala je.

Dimović: Ostavili smo moratorijum pre dve godine, to je bila greška, sada pripremamo novi model ponašanja. Moramo da imamo poverenje građana, da svi veruju u nuklearnu energiju. To nije problem samo u Srbiji, već i u Italiji, Nemačkoj, Austriji... Još jedan problem je što moramo da formiramo eksperte za saradnju sa Amerikom. Fakulteti bi trebalo da veruju u naš nuklearni san. Zatim, da odredimo pravu lokaciju za nuklearnu elektranu. S moje tačke gledišta, Srbija mora da bude 30 odsto nuklearna zemlja, da se ratosiljamo uglja. 

Eremić: Hvala puno, drago mi je što mogu da budem ovde. Naša kompanija ima tehnologiju koja se bavi litijum fosfatom. Naša sfera je tada smatrana samo nišom kojom su se bavili Kinezi. Postoji mnogo različitih aplikacija. Katapilar može da stavi svoje gasne turbine i to može da pomogne u snabdevanju energijom za data centre. Mnogo toga je pred nama. Takođe ćemo hteti da obezbedimo pristup kapitalu. Srbija treba da sarađuje sa različitim partnerima. Nastavljamo da radimo, nadamo se da će partnerstvo dovesti do raznih diskusija.

Pačiu: Mislim da je ključna reč ove konferencije konektivnost. Moramo da shvatimo da je bezbednost osetljivo pitanje. Moja zemlja je deo određenih bezbednosnih struktura, NATO, EU, inicijativa Tri mora, to nije slučaj sa Srbijom. Hajde da gledamo mogućnosti, ja vidim prilike. Najvažnija je blizina, a druga stvar, obe naše zemlje dele isti odnos sa Amerikom. Ja sam vrlo srećan što ovde vidim toliki broj Amerikanaca.

Katler: Predsednik Tramp je jasno rekao da je energetska bezbednost zapravo nacionalna bezbednost, pa je posmatramo kroz tu prizmu. Jedna stvar je da smo veoma aktivni u bilateralnim sporazumima, zatim imamo saradnju i sporazume međudržavne. Takođe imamo finansiranje projekata. Kad je reč o prilikama za Srbiju, nuklearna energija obezbeđuje struju u dužem roku. Zato je važno razmišljati ko će vam biti partner u tom odnosu. Kao što sam pominjala, to poboljšava industrijsku konkurentnost zemlje. Mislim da Srbija zaista ima priliku, juče sam bila u Vinči, videla sam da imate stručnjake, to je sjajan temelj na kome se može graditi.

Dimović: Nuklearna elektrana Krško je jedina u bivšoj Jugoslaviji. Buduća saradnja sa SAD mogla bi se bazirati na mnogim zadacima. Treba nam i mali modularni reaktor za data centre. Postoji i lekcija koju možemo da naučimo od svojih američkih partnera. Nadamo se da naša buduća saradnja će procvetati.

Eremić: Postoji širi društveni uticaj i nešto što bi moglo da se poveže sa odnosima Srbije i SAD, prvo smo imali taj inovativni projekat, pa ga pretvorili u kompaniju, to je bilo nešto novo. Naša godišnja kupovina će biti oko 2,6 milijardi evra. 

Pačiu: Postoji veliki potencijal da se Dunav pretvori u vodoničku kičmu. Postoji i druga dimenzija koja zavisi od strateških odluka. Dunav takođe može da postane strateški auto-put. 

Katler: Verujem da je nuklaerna energija ključna i treba da se uspostavi regionalni okvir. Takođe mogu da se rade studije izvodljivosti, da se uključuju simulatori, Amerika je voljna da podrži te zahteve. 

13.15 - Razgovor sa Radenkom Marić

Predsednica Univerziteta Konektikat Radenka Marić razgovara sa moderatorkom Vesnom Damjanić iz Bloomberg Adria.

- Preduzetnički um je taj koji se ne plaši neuspeha. Ljudi u Srbiji su ponosni i treba im objasniti da nije loše da se rizikuje. Srbija ima sjajno obrazovanje, ljudi su veoma kreativni. U Konetikantu 80 odsto su mala i srednja preduzeća. Mi kao univerzitet pomažemo malim dobavljačima da opstanu. Mi nismo samo zainteresovani za teoriju, učionicu, već sve prenosimo na praktičan nivo, mi smo mesto tehnološkog razvoja. Velika pretnja su visokotehnološki napadi.

Kako je napomenula, obrazovanje se menja rapidno širom sveta, i zato od svakog studenta očekuje da se osloni na 5 stubova - kreativnost, inovacije, preduzetništvo, finansije i emocionalna inteligencija. Takođe je pomenula kako jedan od vodećih istraživačkih univerziteta u SAD pomaže pojedincima i preduzećima da pronađu brojna rešenja, nudeći i različite grantove.

Da bi i Srbija dobila svog "jednoroga" u inovacijama, mora se prvo stvoriti ekosistem.

- Naša delom privatna delom državna investicija, to je sad budžet od 50 miliona dolara koji ulažemo u startapove. Obično imamo od dva do tri jednoroga koji nastaju. Veliki ekosistem, čula sam da postoji softverskog razvoja u Srbiji, treba razmisliti kako možete da podržite preduzetništvo.

- Privlačenje ljudi kao što je Aleks ili drugih preduzetnika, ljudi koji vide vrednost tih odnosa. Uvek sebi postavljamo pitanje ko su strateški partneri koje želimo da imamo. Doveli smo šest kompanija iz Izraela i tri iz Indije. Treba razmišljati šta je to što im nudite i kakva je strategija za investiranje.

Podvlači da treba preći s reči na dela i da su brzina i međuljudski odnosi ključni.

12.15 - Drugi panel - Inovacije i tehnologija kao pokretači povezivanja: Novi horizonti za partnerstva Srbije, SAD i Izraela

Govornici su Avivit Bar-Ilan, ambasadorka Izraela u Srbiji, Alek Veldon, osnivač i izvršni partner Charles Skuare Ventures, Vladimir Milošević, glavni direktor Google AI, Elad Raz, izvršni direktor Nekt Silicon, Dražen Šumić, direktor Microsoft Development Center Serbia, a moderator Kosta Andrić, ICT Hub.

Veldon: Pričali smo o veštačkoj inteligenciji, mislim da je to sjajan primer šta može da se uradi. Srbija može da uspostavi ovakva partnerstva, to će imati veliku neto korist. 

Šumić: U Srbiji smo imali jedinstvenu priču u okviru Majkrosofta, potom ta sjajna kultura koju smo razvili od prvog dana, mislim da se sve svodi na ono što je rekla ambasadorka Izraela: mi smo mala zemlja sa velikim ambicijama. Može da se uradi mnogo više od toga, da razvijate strukturu, da napravite celu armiju ljudi koji mogu da isporučuju određene usluge. To je ono na šta smo se mi koncentrisali u poslednjih 20 godina. Naša najveća grupa se bavi Sikvelom, napravili smo uslugu od 0, od prvog dana i još uvek se to razvija. Zatim, skladištenje podataka, to su neki primeri za koje bih rekao da se ističu. 

Raz: Radimo na čipu koji će moći da radi kvantne simulacije, takođe učenje veštačke inteligencije i da se pomogne SAD u kritičnim misijama. Jedna stvar koju bih rekao, kako se to kod nas razvijalo. Trenutno za nas radi 100 ljudi, mislim da ta saradnja između Izraela i Srbije, Majkrosoft je bila jedna od kompanija, investicije u hajtek sektoru olakšavaju inovacije. Srpske IT kompanije sad sarađuju sa kompanijama u svetu. Ovde ima pametnih ljudi koji znaju sve da rade i ne prihvataju ne kao odgovor. Nadam se da će se u Srbiji proizvoditi superračunari i izvoziti. Srbija ima sve aspekte koji su potrebni za uspeh. 

Milošević: Vidim na nekoliko različitih mesta, ali najveća promena je da su sada svi čuli za AI, znaju da može da rezimira tekst, pa smo imali proaktivnost, preporučivanje, AI sama po sebi može da deluje autonomno. Vidimo to svuda, ljudi postaju makro organizatori koji rade različite stvari. AI reaguje na instrukcije koje dobija od ljudi. Stvar je u tome da je sada završavanje određenih poslova sve manje vredno. Pisanje kodova nije najvrednija stvar, mislim da treba da smislimo kako ćemo to da prenesemo na sledeći nivo. 

Veldon: Mislim da treba shvatiti prilike. To je uvek bila ključna osobina preduzetnika, bilo je mnogo sporijih tehnoloških ciklusa. Rekli su da će 1. januara biti dan singularnosti, krećemo se ka budućnosti koja će biti drugačija. Postoje određene usluge koje su izmenjene i promenjene. Energetika je ogromna oblast koja zahteva ogromne investicije. Mislim da takođe imate oblikovanije okruženje. 

Raz: Hajde da se fokusiramo na investiranje u talente u Srbiji. Mnoge nacije imaju različite investicije i ono što je Aleks rekao da je lestvica postavljena visoko, trebaju vam različite stvari koje biste imali da biste mogli da privučete različite investicije. To otvara prostor za lakše privlačenje investicija. Univerziteti su ovde sjajni. Nema razloga zašto preduzetnici ne bi otvorili firme ovde. Obrazovanje, to je jedna stvar, zatim treba promeniti mentalitet ljudi nakon Jugoslavije, u redu je doživeti neuspeh, radujem se da sve više firma rizikuje.

Šumić: Mi sada pokušavamo da vidimo kako možemo da ubrzamo delove cikluse. Ljudi treba na kraju da imaju odgovornost. Nije stvar koliko brzo možemo da izbacimo softver već koliko brzo možemo da dostavimo vrednost klijentima. Uvek smo tražili visokokvalitetne talente, svi traže kako možete biti produktivni uz završavanje poslova, svi gledaju gustinu talenata. 

Milošević: Ciklus interakcija je zaista neverovatan, mislim da niko nije očekivao da ćemo se ovoliko ubrzati. Imate zapravo čitav tim, a imate veliku kontroli, ovo što se događa u tehnologiji, čini se da su ljudi više postali arhitekte.

Veldon: U Srbiji postoje mnoge kompanije kojima fali još institucionalne podrške, iako ona raste, treba da dođe do ulaganja u lokalnu ekonomiju. Treba prikupiti institucionalni kapital iz drugih zemalja.

Milošević: Izrael je mala zemlja pa su jako uspešni, već smo čuli priču o poljoprivredi, i tu se mogu koristiti dronovi. 

Obraćanje ambasadorke Izraela

- Činjenica je da će na ovom panelu biti globalnih partnera, to već pokazuje da se inovacije danas ne tiču geografije već jednog eko-sistema. Obe naše zemlje su relativno male ali sa mnogo većim aspiracijama, obe imaju kompleksnu istoriju, ali iz toga proističe da ono što nas okuplja je jedna kultura izdržljivosti. U obe zemlje imamo veoma jak osećaj za ljudski kvalitet, mladu generaciju koja je veoma dinamična. Saradnja Srbije i Izraela je realnost ali ima veliki potencijal.

Širi se na jedan sistemačan način, kroz tehnologiju, inicijative, startapove, rekla je ambasadorka.

- Prva stvar je izdržljivost. Tu je naša čuvena Gvozdena kupola, sad taj sistem štiti našu zemlju i naše partnere u regionu. Jedan deo tehnologija se prelio na civilni sektor. U Izraelu je obavezno služenje vojnog roka, imamo elitnu jedinicu, školu onih privrednika, mnogi od onih koji su krenuli da se bave vrhunskim tehnologijama. Ta izdržljivost je i mentalna. Mi smo stručnjaci za to, imamo i kulturu neuspeha, ne stidimo se neuspeha. Imamo kulturu inovacija, to je proces a ne njegova krajnja tačka i ishodište. Inicijative su prvo doživele neuspeh, to je njihov tajni recept. 

- Žene su izuzetno prisutne u hajteku, nadamo se da ćemo postići veći procenat, trenutno je oko 35 odsto. Heterogenost nije samo društvena vrednost već i pokretač inovacija. U trenutku kada okupimo ljude sa različitim iskustvima, to čini proces donošenja odluka boljim. Da se vratim na Srbiju, vi imate izuzetne ljudske resurse, tehnološko obrazovanje i inženjerstvo, ambicioznu mladu generaciju. Hoćemo da postignemo veću saradnju između Izraela i međunarodnih kompanija.

11.30 - Uvodni govor

Moderator uvodnog govora je novinar RTS-a Marko Ivas, a učesnica je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

- Imali smo veoma dobar završni sastanak sa MMF-om, zaključak je da je Srbija ostala otporna na šokove. Na dobrom smo putu što se tiče ekonomskog rasta. Ostaje dodatni napor na strukturalnim reformama. Ono što definitivno jesmo postigli je što smo bez obzira na poteškoće, sankcije NIS-u, što nije krivica Srbije, već situacija da je u većinskom ruskom vlasništvu, da smo zaštitili snabdevanje, danas imamo dodatan pritisak, energetsku krizu - rekla je ministarka.

- Pregovori su intenzivni, vode se s jedne strane između kupaca i prodavca, i Srbije i MOL-a kao potencijalnih budućih akcionara u NIS-u. Ja očekujem da ćemo brzo doći do završetka tih pregovora. Vi odete da kupite cipele pa ne možete da se odlučite koje vam se sviđaju, da li imate dovoljno sredstava, a zamislite kad kupujete kompaniju koja ne pokriva samo srpsko tržište. U tom smislu morate da sprovedete jedan detaljan proces analiza. I sve te stvari morate da usaglasite sa američkom administracijom. S druge strane, Srbija želi da svoju poziciju poboljša. 

Vidimo koliko su zemlje koje nemaju svoju rafineriju oslabljene, dodala je Đedović Handanović.

- Mi smo postigli određene dogovore, ostalo je još par komercijalnih pitanja, koje se tiču izgradnje naftovoda između Srbije i Mađarske. Želimo da se osiguramo da srpsko tržište bude obezbeđeno.

- Mislim da Mađarska ima strateški interes po pitanju saradnje sa Rusijom. To je jedan važan element koji treba uzeti u obzir, još nije dovoljno vremena prošlo da bismo videli nove poteze i odluke nove mađarske vlade, mi ćemo raditi na tome da zadržimo dobre odnosi i razvijamo nove projekte, jedan od njih je naftovod. Mislim da mađarska vlada će gledati svakako da nastavi politiku balansa koja donosi dobrobit njenim građanima. Svako gleda svoj interes i svoju političku korist, naše je da očuvamo sigurnost snabdevanja, već vidimo da postoje izazovi sa mlaznim gorivom, mi nemamo još uvek takvih izazova. Da zaštitamo naš budžet jer smo podneli visoke troškove. Sve je u balansu, ako nešto dodatno preuzmete, morate da se odreknete nečeg drugog. Bitno je da slušamo preporuke MMF-a. Da gradimo ekonomski rast, to vam daje rezerve u slučaju kriza, naše rezerve su jako visoke.

Važno je da zemlje jačaju svoj energetski sektor, dodala je ministarka.

- To su sve pravci saradnje koji su mogući u narednim godinama. Kad imate strateški sporazum o saradnji, bazira se na dugoročnoj saradnji. Važno je da imate podlogu, da znate pravac kojim želite da se razvijate. Onda ste identifikovali neke pravce razvoja. Mi imamo procenjena ulaganja u narednih 10 godina, pre svega se dobar deo sredstava odnosi na proizvodne kapacitete. Svakako, Đerdap 3 kao zahtevan i intenzivni projekat vidimo kao nešto što će dugoročno Srbiji da da dodatni kapacitet. Očekujem da američke kompanije koje imaju dosta iskustva u izgradnji hidroelektrana pokažu svoj interes.

Moramo ulagati mnogo u gasnu infrastrukturu, dodala je Đedović Handanović.

- Mi imamo Turski tok koji je završen 2021, to je prvenstveno bio gas iz Turskog toka, da bi uspeli da imamo i alternativne izvore snabdevanja. Mi smo pokazali odlučnost kad smo završili izgradnju gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske. Naravno, na nama je da biramo šta se najviše isplati, ali da imamo kombinacije više izvora gde možemo da osiguramo i sigurnost snabdevanja. To ćemo nastaviti da radimo, želimo to da radimo i kad je nafta u pitanju, geopolitika se menja, to su projekti koji će služiti narednih 50-60-70 godina, treba da imamo dobre partnere u sferi energetike, ali da partnerske odnose zasnivamo na dugoročnoj saradnji.

Mi smo izmenili zakon u sferi nuklearne energije, gde smo rekli želimo da razmatramo i izgradnju nuklearnih postrojenja, dodala je ministarka.

- To je bio važan korak i važna politička odluka, završili smo preliminarnu studiju. Program se razvija pod nadzorom Međunarodne atomske agencije. Počinjemo dodatne studije i analize. Poslali smo pozive zainteresovanim kompanijama, od Istoka do Zapada, Severa do Juga, uključujući američke kompanije. Pre nego što vam trebaju inženjeri, trebaju vam dobri pravnici. Takođe, moramo razmatrati industrijski razvoj. Šta druge kompanije treba da urade da se prilagode, da bi mogli da pomognu razvoj tog programa. Takođe, koja će biti lokacija, koje uslove treba da ispunjava, bezbednosni proračuni i studije, da biste došli u drugu fazu. Još smo u pripremnoj fazi. Imamo dobre i zakone i uredbe, to je sektor koji je veoma regulisan na svetskom nivou. Da gradnja započne 2032. godine. Biće potrebno dosta posla, dosta priče, dosta novca - zaključila je ona.

10.40 - Prvi panel - Strateški kontekst: Pogled iz Vašingtona na geopolitiku, energiju i globalnu povezanost

Moderator Prvog panela je novinar Insajdera Marko Subotić, a učesnici su brigadir general Džefri Votkins iz Nacionalne garde Ohaja, Džejms Karafano, viši savetnik predsednika i stipendista E.V. Ričardsona, Fondacija Heritidž, kao i Kauš Arha, predsednik organizacije Free and Open Indo-Pacific.

Karafano: Prvi put sam u Srbiji, prilika je da razgovaramo o onome što malo ko shvata. Razgovarao sam sa predsednikom i gotovo 10 godina unazad sam shvatio da ima potpuno drugačiji pristup svetu od drugih lidera. On je odrastao u vreme Ronalda Regana, on podržava tu ideju mira kroz snagu, ali ne može se operacionalizovati ta ideja danas kao recimo '80-ih. Tramp ne vidi stvari kao Regan, ako pogledamo prethodna dva veka, velike sile su čuvale svoje granice, evoluirali smo u isto u toku Hladnog rata. Trčali smo maraton dok se ovi drugi nisu srušili. Kina je u istoj tradiciji danas. Oni žele da kontrolišu svoj deo sveta. Tramp ima drugačiju viziju, pre svega on ne želi da napravi čvrstu sferu uticaja, to je pomalo dekoncentrisalo naše prijatelji, taj njegov stav je pragmatičan.

Za naš razgovor je najvažnije da predsednik SAD javno učestvuje u svakom svetskom događaju koji se odnosi na povezanost, dodao je Karafano.

- U realno vreme smo videli da ljudi stvaraju alternative, to Tramp planira i zamišlja. Kako se Iran i Ukrajina u to uklapaju? Tramp u obe situacije pokušava da donese stabilnost u region. Tramp želi nezavisnu Ukrajinu i da se rat završi. Šta god mislili o Trampu, Ukrajina nikad nije bila uspešnija otkako je počeo rat. Tramp je opredelio da uklone sve što Iran čini problemom. Amerikanci su dobili rat, da li su sve uradili u sebičnom interesu, to je tačno, ali prilike za bolju povezanost će eksplodirati. Bio sam u Dubrovniku na inicijativi Tri mora i bilo je neverovatno. Tramp je potpisao veliki sporazum o gasu, nove nuklearne programe, data centre... mislim da smo na putu ka jednom dobrom ishodu a razlog za to je Donald Tramp. Strateška ekonomija je imati odgovorne odnose. Zato je bitno što smo u Srbiji jer je ovo zemlja koja ima nezabeleženu priliku da se okrene sopstvenoj budućnosti.

Arha: Velika mi je čast što sam ovde. Džim je pomenuo par stvari, jedna je da je Tramp istorijski predsednik koji će promeniti stvari. Činjenica je da on menja istoriju, on je čovek koji je uveo realizam u spoljnu politiku i bilateralne odnose. To je jako dobro za Srbiju jer je Srbija bila realistična za razliku od većine naših partnera. Nema više licemerja, Tramp je značajno promenio svet. On uglavnom govori o tome da je važno da Amerika deluje u sopstvenim intresima. Koji su to interesi Amerike i Srbije? Tramp ceni patriotizam, hoće da postoji veća sposobnost u borbi sa konkurencijom. Malo je zemalja koje su veće patriote od Srbije. Zadivljen sam ljudima u Srbiji, to je nešto što Tramp može da prepozna. 

Otvoreni Balkan se bazira na gradnji mostova, a ne zidova, dodao je.

Karafano: Jedina stvar koju naš predsednik neće uraditi je da prisili zemlju da bira jednu stranu. Mađarska ima sličnu politiku, uticaj Rusije u svetu slabi, to je zemlja koja ne može da pobedi Ukrajinu, oni su siledžije koje koriste hibridni rat. Ako hoćete da budete partneri sa Rusijom, Kinom, samo izvolite. Kina je na neki način izgubila interes za Srbiju. EU je rekla da bi trebalo da se pridružite jer je ideja o zelenoj energiji sjajna. Potrošili smo milijarde dolara, ne volim to što moram da kažem, ali rat u Iranu je blagoslov za Evropu jer je pokazao koliko je ranjiva energetska politika Evrope. Evropljani nemaju ništa, prvo su rekli kupovaće od Rusije, pa su rekli od Kine, što takođe nije dobro. Amerika će vam rado prodavati naftu, gas. 

Arha: Ljudi Srbije su njena snaga, gde god mladi žele da idu, tamo treba ići, neka mladi odluče. Hajde da uzmemo tehnologiju za primer, možete da iskoristite mnogo kineske tehnologije, ali da li na osnovu toga možete da osnujete svoje kompanije? Mi u Americi nikad vas ne prisiljavamo da pravite taj izbor jer možete da imate i sedam stubova, ali mi smo mirni jer imamo najboljeg ambasadora, mene to ne brine. Kad pričate o tome, treba da budete realni, treba pustiti mlade da biraju. Naš model savezništva je Izrael. Ako pričajte o tome, pričajte realno. Kad je reč o EU, to je još jedna stvar, to podiže stratešku autonomiju tih zemalja. Što se naš tiče, vi imate prava da odlučujete o svom odnosu sa Rusijom i Kinom, ljudi su dovoljno pametni da donesu pravi izbor.

Votkins: Najveće pretnje su sajber pretnje jer je to nešto što je sve prisutnije u celom svetu, mogu da se vrše odakle god. Postoji u Srbiji veliki kapacitet za mladu generaciju. Potrebno je da ulažemo resurse u obrazovanje ljudi. Takođe, imamo pretnju dronova, to je još jedna stvar sa kojom moramo da računamo, da bolje razvijamo taktiku za odbranu od dronova. Ako bi se prekinula energetska mreža, mi nemamo plan za takvu situaciju. Mi kao nacija moramo da budemo sigurni da možemo da se borimo protiv dronova. Govorim samo sa stanovištva svog nivoa. Nacionalna garda Ohaja i Vojska Srbije imaju dva neverovatna lidera, savetujemo se o tome kako će stvari izgledati 2030. Moramo biti u stanju da se branimo, to je jedna od pozitivnih stvari u partnerstvu. U nekom trenutku ćemo morati da pokažemo da možemo da se borimo protiv sajber napada. 

Karafano: Ja mislim da u mnogim zemljama naročito u Srbiji koja je usred evropskog kontinenta, dešavaju se hibridni ratovi. Mislim da treba dobro sagledati koje su vaše najveće pretnje. Šta mi hoćemo od Srbije? Mislim da Srbija ne treba da se priključi NATO-u, NATO neće da brani ljude jedne od drugih. Ne mogu da pričam u ime vlade SAD, ali mislim da pridruživanje NATO ne predstavlja strateški benefit kao pre 10-15 godina. NATO je u jačoj poziciji danas nego '80-ih godina. Šta Srbija može da uradi? Ono što je dobro za Srbiju.

Arha: Mislim da bi bilo dobro da Srbija bude u NATO-u. Pitanje je zašto Srbija treba da se veže uz Ameriku. Ja mislim da Srbija treba da donese odluku o svojim interesima. Ako je Srbija mesto gde Envidija prodaje najjači kompjuter izuzev Poljske, da li je to dobro za Srbiju? Ako bi Srbija pričala o digitalnog ekonomiji, da li je to dobro za Srbiju? Mi mislimo da možemo da damo dobre mogućnosti.

10.30 - Obraćanje generala Džefrija Votkinsa

Prvi govornik bio je brigadir general Džefri Votkins iz Nacionalne garde Ohaja, koji je govorio o saradnji dugoj dve decenije.

- Dok razmatramo strateški krajolik u ovom delu sveta, Srbija je na raskršću geografije i istorije. Da bismo razumeli ulogu Srbije, moramo razumeti njenu vektorsku politiku. Srbija je odabrala drugačiji kurs, da ne bude deo podela, već povezivanja sa EU, SAD, Kinom i Rusijom. Tu nema dvosmislenosti, zahteva disciplinu i pouzdana partnerstva. U svetu vlada velika konkurencija. Tu partnerstvo između Srbije i SAD predstavlja najjasniji izraz svega toga. Dve decenije to prijateljstvo je bilo veliki pokretač bilateralnih odnosa. Naše partnerstvo gleda u budućnost. Ta godišnjica ističe dubinu saradnje koja je vremenom građena.

Na tehničkom planu zajedničke obuke i vežbe se nastavljaju, kazao je general.

- Želimo da podignemo tehničku usavršenost. Imaćemo zajedničke obuke koje će izgraditi poverenje u stvarnim uslovima. Ovaj program je i dalje pokretač modernizacije i jača sposobnost Srbije u raznim oblastima. To jača sposobnost da zajednički gradimo i sa ljudima jer u trenucima krize tehnologija je bitna, a poverenje je odlučujuće. U dinamičnom i nepredvidivom globalnom okruženju, ovo partnerstvo se ističe, zasniva se na dugoročnoj posvećenosti. Gledajući u budućnost, Srbija želi da postane vodeća snaga u jugoistočnoj Evropi. Rast donosi i odgovornost. Nacionalna garda Ohaja i partnerstvo sa Srbijom je model koji pokazuje da možemo da jačamo saradnju. Dve različite lokacije mogu da imaju zajednički cilj a to je stabilan, bezbedan region, Evropu koja je predvidljiva. Strateška vrednost Srbije je u sposobnosti da bude poveznica, most između regiona, sve dok je on postojan Beograd će služiti kao temelj za stabilnost. Obezbedićemo mir i blagostanje za budućnost.

10.18 - Obraćanje Titola

- Da krenemo s onim što je svima jasno, Srbija je u Evropi, to je strateška realnost. Srbija je povezena sa bezbednošću suseda. Pravo pitanje je koje će partnere odabrati Srbija. Istorija ništa novo ne govori, saveznici smo bili u dva svetska rata. Naš temelj saradnje je snažan. Naš general će detaljnije o tome pričati. Mi imamo dokaz da nešto funkcioniše. Mislim da je to dobro jer Amerikanci su praktični ljudi. Srbija će izvršiti zajedničku vežbu sa NATO. Bitno je da čitav region čuje tu poruku koja stiže od zajedničke vežbe. Razmišljamo kako bi mogla da izgleda dublja saradnja. Stabilnost, zajednički prosperitet, Trampova administracija je rekla od samog početka - praktični realizam. On mora da se odnosi i na Srbiju na isti način. Očekujemo da će Srbija biti praktično realistična u izboru partnera. Preduslov za uspeh je kontinuirana stabilnost u regionu. 

On je podsetio da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem posetio Data centar u Kragujevcu.

- To je oblast na koju treba da se fokusiramo. To pokreće brojna pitanja o energetskoj bezbednosti. Dakle, vidimo kako su energetika i bezbednost povezani, vidimo i na koji način infrastruktura koju Srbija gradi, kako je povezana sa SAD. U svemu tome postoje velike prilike i budućnosti. Moramo da zavredimo to poverenje kao vaši partneri, zato je tu stalno Nacionalna garda iz Ohaja.

Princip je isti - birati pouzdane partnere, kazao je Titolo.

- Delimo istu viziju za ovaj region. Naši interesi su usklađeni, Srbija mora da bira partenere na osnovu praktične realnosti. Dokazali smo da možemo da budemo partneri Srbije. Ovaj odnos nastavlja da se širi, dodali smo i neke nove aspekte, imamo sve više eksperata koji dolaze da dele ideje sa srpskim kolegama. Zahvalan sam Pupinovoj inicijativi na ulozi koju su imali i hvala vam što ste ovde.

10.10 - Uvodni govor Velebita

- Dame i gospodo, dragi prijatelji, želim vam dobrodošlicu u Beograd. Drago mi je da vas sve vidim danas u Beogradu, ovo je peti Pupin forum koji organizujemo. Hteo bih da kažem da današnji forum i ovo okupljanje za mene nije samo još jedan forum gde će se pričati o odnosima između Srbije i SAD, već prilika da iskoristimo geopolitičke promene koje se dešavaju i takođe da iskoristimo jednom u generaciji priliku da otvorimo jednu eru odnosa između Srbije i SAD. Ove godine u sali imamo predstavnike i srpske i američke administracije, ali pre svega predstavnike biznisa. Veliki projekti koji se dešavaju obično se dešavaju kao spona ekonomije i politike. Srbija ima nešto što mnoge zemlje nemaju a to je jedinstvena geografska pozicija da budemo most između različitih delova Evrope - kazao je Vuk Velebit.

Srbija ima priliku da se pozicionira kao ključna zemlja, dodao je.

- Geografija sama po sebi ništa ne znači ako nešto ne uradite sa njom. Mi na ovom forumu govorimo o Srbiji kao zemlji koja povezuje. Konektor postajete tako što donosite odluke, Srbija pripada Evropi, ne možemo razmišljati samo regionalno. Tu dolazimo do ključne stvari, kako će da izgleda budućnost odnosa Srbije i SAD. Kad govorimo o Americi govorimo o najnaprednijoj ekonomiji. Moja poruka danas je ako želimo da rastemo, moramo da radimo sa najboljima. Predugo su drugi govorili u ime Srbije, Srbija mora da govori direktno, jasno, samouvereno. Zato smo proveli mesece u Vašingtonu kako bismo otvorili sva vrata koja smo mogli da otvorimo. Bez dijaloga, sve ostaje potencijal. S tim dijalogom, otvaramo vrata za velike stvari. Vi kao poslovni lideri to najbolje razumete. Zato danas nije pitanje da li Srbija ima potencijal, već da li imamo dovoljno ambicije i hrabrosti da uradimo ono što treba.