Srbija budno čuva svoje "žile kucavice": Tri nivoa zaštite objekata kritične infrastrukture
Pokušaj sabotaže dela gasovoda kod Kanjiže može se smatrati napadom na sistem nacionalne bezbednosti, a ujedno i kao napad na državu Srbiju. Ovim rečima je sve ono što se događalo u okolini Kanjiže u nedelju ujutru opisao prof. dr Miroslav Bjegović, specijalista za bezbednosne nauke.
- Ovo je pokušaj udara na suverenitet Srbije i Mađarske, koja se preko ovog gasovoda snabdeva sa 60 odsto gasa koji joj je potreban. Pronađen je eksploziv C4, koji se isključivo koristi u vojne svrhe, i na kome je pisalo da je proizveden u SAD, što govori da je verovatno iznet iz nekog NATO magacina. Nije slučajno odabran gasovod, ali im je poslata jasna poruka da sistem bezbednosti Srbije radi svoj posao, prvenstveno zahvaljujući Vojnobezbednosnoj agenciji, koja je i zadužena za nadzor naftovoda i gasovoda u našoj zemlji - objasnio je prof. Bjegović.
Tri nivoa zaštite
Kad je u pitanju zaštita kritične infrastrukture, taj posao je u nadležnosti vojske, odnosno VBA, gde postoje tri nivoa zaštite.
- Prvi nivo je preventivno nadgledanje pomoću dronova i kamera, drugi nivo je kritični režim, koji je bio na snazi u Kanjiži. Vojska je bila u aktivnoj akciji poslednjih 20 dana i radila je na otkrivanju ovog slučaja na osnovu dobijenih poverljivih informacija da se ovako nešto sprema. Treći nivo je oružana zaštita u smislu vojnih formacija, što još nije slučaj - dodao je prof. Bjegović.
On veruje da su na udaru naftovodi i gasovodi zato što to može da poljulja sistem energetske bezbednosti zemlje s obzirom na krizu na Bliskom istoku i probleme sa snabdevanjem energenatima.
Sve zavisi od bezbednosne procene
Prof. dr Zoran Dragišić s Fakulteta bezbednosti pojasnio je da svaki objekat kritične infrastrukture obezbeđuje onaj ko je vlasnik tog objekta, osim onih koje, prema zakonu, obezbeđuju državni organi odnosno vojska i policija.
- Gasovod je objekat koji je jako težak za obezbeđenje zato što je dugačak, može biti napadnut na velikom prostoru, što iziskuje velike mere bezbednosti. Ali vidimo da je naša VBA odradila odličan posao. Obaveštajna zaštita je najbolja zaštita, što se pokazalo i ovog puta, a sprečili su ozbiljan teroristički napad. Ovo je dokaz građanima da država funkcioniše, da su naše službe bezbednosti vrlo sposobne i profesionalne. Ovo je bio ozbiljan teroristički napad i da je prošao, naneo bi strahovite posledice po Srbiju, Mađarsku i bezbednost kompletnog regiona - kazao je on.
Na pitanje da li narednih dana možemo očekivati pojačane mere bezbednosti na ključnim infrastrukturnim objektima, prof. Dragišić je rekao da to zavisi od bezbednosne procene.
- Ovako velike akcije se ne preduzimaju ukoliko se ne proceni da postoji realna opasnost zato što iscrpljuju ljude i dosta koštaju. Ukoliko građani primete veće prisustvo policije ili vojne policije, nemaju razloga za brigu zato što ti ljudi znaju šta rade - poručio je prof. Dragišić.
Vitalni infrastrukturni objekti u Srbiji
Prema Zakonu o kritičnoj infrastrukturi, to su sistemi, mreže i objekti čiji bi prekid rada imao ozbiljne posledice po zdravlje, bezbednost i ekonomiju građana.
Ovo su najvitalniji infrastrukturni objekti podeljeni po sektorima:
1. Energetski krvotok (Nacionalna bezbednost broj 1)
Ovo je sektor koji je bio i meta potencijalne diverzije u Kanjiži i najosetljivija je tačka za funkcionisanje države.
Gasni sistem: Pored samog gasovoda Balkanski tok (i njegove kompresorske stanice koja održava pritisak), apsolutno ključni objekat je podzemno skladište gasa "Banatski Dvor". Njegovo ugrožavanje bi značilo trenutni prekid grejanja i industrijske proizvodnje zimi.
Proizvodnja električne energije: Termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT) u Obrenovcu proizvodi više od 50% struje u Srbiji. Pored nje, od vitalnog značaja je i hidroelektrana "Đerdap" (I i II), koja predstavlja kičmu stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Naftna industrija: "Rafinerija nafte Pančevo" je jedino postrojenje za preradu sirove nafte u Srbiji. Takođe, trasa naftovoda JANAF, koji ulazi u Srbiju iz pravca Hrvatske, spada u kritičnu infrastrukturu.
2. Saobraćajne i logističke arterije
Prekid na ovim tačkama značio bi paralizu kretanja robe i ljudi, što bi direktno koštalo privredu milione evra dnevno.
Mostovi preko Dunava i Save: U vojnostrateškom i ekonomskom smislu, mostovi poput Gazele, Pupinovog mosta, Žeželjevog mosta u Novom Sadu i Mosta kod Beške su objekti najvišeg prioriteta.
Železnička čvorišta i koridori: Glavni železnički čvorovi (Prokop, ranžirna stanica Makiš), kao i nova brza pruga Beograd - Novi Sad - Subotica (Koridor 10).
Vazdušni saobraćaj: Aerodrom "Nikola Tesla" kao glavni logistički i putnički centar za ceo region.
3. Vodosnabdevanje i ishrana
Objekti čija bi kontaminacija ili prekid rada izazvali neposrednu humanitarnu krizu.
Sistem "Makiš": Fabrika za preradu vode "Makiš" (I i II) snabdeva pijaćom vodom milionski Beograd. Ovo je jedan od najbolje čuvanih civilnih objekata u zemlji.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (DTD): Sistem kanala, brana i prevodnica koji ne samo da obezbeđuje navodnjavanje Vojvodine (žitnice Srbije) već štiti od katastrofalnih poplava i služi za plovidbu.
4. Digitalni mozak i telekomunikacije
U 21. veku pad telekomunikacija znači i pad finansijskog sistema (nema bankomata, kartica, centralnih baza), zato je njihovo obezbeđivanje od ključnog značaja.
Državni data centar u Kragujevcu: Ovde se čuvaju apsolutno svi podaci građana Srbije (MUP, Poreska uprava, zdravstveni sistem, E-uprava). Objekat je građen po najvišim svetskim bezbednosnim standardima (Tier 4).
Glavna telekomunikaciona čvorišta: Glavni serveri i čvorišta optičkih kablova ("Telekom Srbija" i drugi operateri) čiji bi prekid oborio internet mrežu i mobilnu telefoniju u zemlji.
Biznis Kurir
