Dramatično upozorenje - Evropi prete nestašice goriva: Srbija između stabilnosti i globalnih izazova na tržištu

Sukob SAD i Izraela sa Iranom koji besni na Bliskom istoku više od mesec dana već je ostavio ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju rastom cena energenata. Poskupljenje nafte prvenstveno je povezano s poremećajem snabdevanja nakon prekida tranzita kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu za globalnu trgovinu energentima. Od početka sukoba krajem februara do danas cene nafte rastu i padaju, a nestašica goriva već je počela da se oseća u siromašnijim azijskim zemljama.

- Već vidimo nestašicu u Aziji, ali uskoro, mislim, u aprilu ili maju, i Evropa će je osetiti - upozorio je Birol.

A manje goriva znači ozbiljne poremećaje u gotovo svim oblastima privrede. Prvi na udaru bili bi lanci snabdevanja, hrana bi poskupela, udar bi osetile energetski intenzivne industrije kao što su hemija, petrohemija, čelik, rudarstvo...

Međutim, stručnjaci za energetiku se nadaju da neće doći do ovakvog scenarija, jer nikome nije u interesu da rat sa Iranom potraje.

- Nafta je kao i svaka druga roba, ako je na tržištu ima manje, a potražnja ostaje ista, dolazi do povećanja cena. Većina zemalja, pa i Srbija, uvela je mere kako bi zaštitila građane od smanjenja akciza do zabrane izvoza i korišćenja strateških rezervi kako bi se povećala ponuda na tržištu. Ali ovo su privremene mere ograničenog roka trajanja. Ukoliko dođe do dodatnih poremećaja i nestašica goriva, siromašnije zemlje moraće da uvedu restrikcije - objasnio je za Biznis KurirMiodrag Kapor, stručnjak za energetsku bezbednost.

 Prema njegovim rečima, Srbija je dobro pripremljena i nema razloga za zabrinutost čak i ako rat potraje.

- Ukoliko zaista dođe do nestašica goriva, postoji mogućnost da racionalizacija zahvati i Srbija, što nam neće biti prvi put. U takvoj situaciji goriva će biti za državne službe, građani će morati više da koriste javni prevoz, ali ne očekujem neke veće probleme. Takođe, treba imati u vidu da, i kad dođe do okončanja sukoba, to neće automatski značiti smirivanje tržišta. Potrebno je vreme da se poprave oštećene rafinerije. Verujem da bi okončanje rata sa Iranom donelo pad cene nafte ispod 100 dolara po barelu, što bi bilo olakšanje za svet - dodao je on.

Ekonomske posledice

Da bi zaštitila građane, Srbija je smanjila akcize na cenu goriva, uvela zabranu izvoza nafte i naftnih derivata, a za ovim merama posežu i druge evropske zemlje. Prema oceni ekonomiste Aleksandra Stevanovića, ukoliko bi zaista došlo do nestašice goriva, kako to predviđa Fatih Birol, to bi se "peglalo" porastom cena i ograničenjima kupovine goriva.

- Ukoliko i dođe do ovakvog stanja, izvesno je da ne bi potrajalo dugo i verujem da nekih katastrofičnih scenarija neće biti. Ipak, nestašice goriva i problemi s naftom mogu da utiču proizvodnju hrane. Vi morate u određenom roku da uradite setvu sa skupim đubrivom, a to će se preliti na cenu poljoprivrednih proizvoda na celu godinu i tek ćete naredne imati smirivanje cena na tržištu. To je problem koji može da se javi - istakao je Stevanović.

On naglašava da Srbija može biti mirna zato što ima rezerve nafte i goriva koje služe za ovakve stvari.

- Smatram da je bolje i zadužiti se ako treba nego da vam BDP padne. Ako sukob ipak potraje, onda će nastupiti nova realnost skupih energenata, na koju ćemo, hteli to ili ne, morati da se priviknemo. Ipak, verujem da do toga neće doći - zaključio je Stevanović.

Biznis Kurir