Nestašica goriva u regionu i globalna energetska kriza: Redovi pred pumpama i posledice rata u Iranu
U zemljama regiona pojavio se problem nestašice goriva. Talas nestašice i poskupljenja zahvatio je region i deo Evrope, izazivajući paniku među građanima. U Hrvatskoj su zabeležene duge kolone na pumpama, a pojedini vozači dolaze sa kanisterima pokušavajući da naprave zalihe. Slična situacija je i u Sloveniji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, kao i u Bosni i Hercegovini.
Kriza goriva u regionu: šta građani mogu da očekuju
Kriza u Sloveniji i Hrvatskoj pokrenula je pitanje koje zabrinjava ceo region – da li Balkan ulazi u lančanu reakciju nestašice goriva? Da li nas čekaju redovi pred pumpama, ili je panika veća od realnosti?
O ovoj temi u emisiji "Puls Srbije vikend" govorili su: Veljko Mijušković, profesor Ekonomskog fakulteta i Vladimir Vasić, finansijski stručnjak.
- Kod nas su preduzete mere koje su mogle da budu preduzete, a da budu socijalno prihvatljive. Ono što će se desiti jeste da će neki investicioni projekti koje država ima u planu ili usporiti, ili odložiti za neki kasniji period. To nam, naravno, ne odgovara uzimajući u obzir naše razvojne ciljeve i očekivanu stopu rasta za ovu godinu, ali i za narednu kada se očekuje velika manifestacija EXPO 2027 - kaže Mijušković.
Prema dostupnim informacijama, Srbija trenutno raspolaže većim rezervama goriva nego 77% zemalja Evropske unije, što znači da su kapaciteti za snabdevanje prilično sigurni čak i u slučaju poremećaja na tržištu.Trenutno imamo rezerve koje mogu da pokriju potrebe zemlje u narednih 90 dana, što pruža dodatnu sigurnost građanima i kompanijama. Ove zalihe omogućavaju da se situacije poput trenutne nestašice ublaže, a da se osnovne funkcije transporta, industrije i snabdevanja ne dovedu u ozbiljnu krizu.
- Upravo rezerva služi za ovakve trenutke kada se dogodi poremećaj na svetskom tržištu. Postoje i rezerve na nivou sveta. Videli smo da je bila intervencija i da je to malo ublažilo šok koji se dešava. Priprema za ovakve situacije ne može se planirati 10 godina unapred – suština je da za 3 do 6 meseci imate neku rezervu, i upravo rezerve služe za ovakve trenutke. Svi se nadamo da će ovo da stane i da diplomatija pobedi - kaže Vasić i dodaje:
- Strah je prisutan kod građana, ali reakcija države je tu da se taj strah smanji, da se ulije poverenje i da zapravo imate mogućnost da kupite koliko vam treba, i to je suština.
Globalna energetska kriza: posledice rata u Iranu
Kako rat u Iranu i problemi oko Hormuškog moreuza utiču na globalnu energetsku bezbednost? Šta možemo da očekujemo u narednom periodu kada je reč o ceni nafte i da li će rat uskoro biti prekinut? Mijušković je rekao:
- Što se tiče ekonomije, to će se prekinuti, a što se tiče politike, siguran sam da će to biti sa nekim odloženim dejstvom. Ovde govorimo o poremećaju glavnih lanaca snabdevanja koji se reperkutuju na sve ostale segmente. Znači, ako dođe do dalje nestabilnosti po pitanju rasta cena energenata, automatski će doći do prelivanja na sve sfere. Prvo to osete transport i logistika, potom proizvodnja u smislu poljoprivrede i industrije, a na kraju se to prelije na maloprodajne cene.
Vasić se nadovezao, rekavši da kada stručnjaci pokušavaju da objasne posledice rasta cene nafte, uvek se pomisli samo na pogonsko gorivo, što i jeste i nije tačno. Nafta ulazi u sastav mnogih hemijskih jedinjenja i procesa, što predstavlja dodatni pritisak koji doprinosi inflaciji. Suština ekonomije, odnosno monetarne vlasti i centralnih banaka, jeste da budu pripremljene za ovakve situacije i da koriste sve raspoložive instrumente da to spreče.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
